Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju povučene revizije

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 200/2020
20.08.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Savić i Dragan Miletić, advokati iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Leskovca, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1636/2019 od 02.07.2019. godine, u sednici održanoj 20.08.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1636/19 od 02.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 958/17 od 26.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime neplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu, za 2016. godinu i za 2017. godinu, isplati iznose određene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos, počev od dospelosti pa do isplate, kao i da joj na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2017. godine isplati iznose označene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno određen mesečni iznos od dospelosti, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu, kojim se zaposlenoj tužilji priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava se u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, što ukoliko tužena ne učini, presuda u ovom sporu ima se smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine, isplatu i izražavanja naknade navedenih troškova. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.970,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1636/2019 od 02.07.2019. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je izjavila da povlači reviziju podneskom od 07. 06.2020. godine.