Odbijena revizija; potvrđena zakonitost otkaza zbog povrede radne obaveze i discipline
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužioca, potvrđujući nižestepene presude kojima je utvrđena zakonitost otkaza ugovora o radu. Utvrđeno je da je tužilac svojom krivicom učinio više povreda radne obaveze i discipline, uključujući nesavesno izvršavanje poslova, kašnjenje i neopravdano napuštanje radnog mesta.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2000/2016
22.06.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Kovačević, advokat iz ...,protiv tuženog „BB“ ..., čiji je punomoćnik Ivana Ružičić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1433/16 od 17.05.2016. godine, u sednici veća održanoj 22.06.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1433/16 od 17.05.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2125/2013 od 12.02.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ... od 30.08.2013.godine, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 123.000,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1433/16 od 17.05.2016. godine, odbio žalbu tužioca, kao neosnovanu, i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, a ukazivanje revidenta da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz 374. stav 1. u vezi sa 392. stav 2. i 394. stav 1. i 2. ZPP, u suštini je osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja utvrđenog nižestepenim presudama. Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje Vrhovni kasacioni sud nije cenio s obzirom da takvi revizijski navodi nisu dozvoljeni, saglasno članu 407. stav 2. ZPP. S tim u vezi nema uslova za primenu plana 407. stav 2, u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 1. navedenog zakona.
Prema činjeničnom stanju utvrđenim nižestepenim presudama, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... na osnovu Ugovora o radu zaključenim 14.09.2008.godine i Aneksom ugovora o radu zaključenim 01.10.2009, 01.06.2010. i 24.10.2012.godine. Poslove radnog mesta je obavljao vozilom tuženog, prema organizaciji rada za svaki radni dan posebno, o čemu je tužilac obaveštavan elektronskim putem. Dana 30.08.2013.godine tuženi je rešenjem otkazao Ugovor o radu tužiocu od 14.09.2008.godine sa Aneksima tog ugovora, jer je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza i radne discipline propisanih članovima 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, 143. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora poslodavca od 21.09.2009.godine i člana 27. stav 2. tačka 1. i 2. Ugovora o radu i član 16. tačka 1. i 17. tačka 2. Aneksa ugovora o radu, a to je neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, dolazak na rad sa zakašnjenjem tri puta u roku od 3 meseca ili nedozvoljeno napuštanje vršenja poslova i radnih zadataka u toku ili pre isteka roka propisanog radnog vremena koje može da poremeti proces rada kod poslodavca. Povrede radnih obaveza i radne discipline je izvršio u produženom trajanju tokom maja meseca 2013.godine, tako što nije obilazio maloprodajne objekte kupaca koje je bio dužan da obiđe prema dnevnoj ruti, od ukupno 15 dana koliko je proveo na radu u maju mesecu, 5 puta je zakasnio na posao i 7 puta napustio posao pre isteka radnog vremena, utvrđenih dana se kretao izvan određene dnevne rute. Aktom tuženog je propisano radno vreme za obavljanje poslova radnog mesta tužioca u periodu od 8 do 16 časova i u tom periodu nije dozvoljeno da zaposleni obavlja privatne poslove. Zbog nepoštovanja radne discipline, tužilac je u februaru i aprilu 2013.godine opomenut od strane tuženog.
Odredbom člana 27. stav 2. tačke 1. i 2. ugovora o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u slučaju dolaska na rad sa zakašnjenjem ili nedozvoljenog napuštanja poslova u toku ili pre isteka radnog vremena, dva puta mesečno duže od 30 minuta i neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza. Navedena norma sadržana je i u članovima 142. stav 1. tačka 1. i člana 143. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su našli da je osporena odluka tuženog zakonita, jer su u radnjama tužioca stečeni uslovi za otkaz ugovora o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza i radne discipline zbog postupanja suprotno odredbama člana 142. stav 1. tačka 1. i člana 143. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog, člana 27. stav 2. tačka 1. i 2. Ugovora o radu od 14.09.2008. godine i člana 17. tačka 1. Aneksa ugovora o radu. Navedeno ponašanje tužioca je umišljajno izvršenje povrede radnih obaveza i radne discipline i predstavlja otkazni razlog propisan članom 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13).
U postupku ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu sud utvrđuje postojanje zakonom propisanog osnova, podobnost činjenica na kojima je zasnovan otkazni razlog i ocenu zakonitosti postupka u kome je ugovor otkazan. S tim u vezi, bez značaja su navodi u reviziji kojima se u suštini ukazuje da izrečena mera nije celishodna.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke nalazeći da to nije potrebno zbog toga što se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud detaljno obrazložio.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić