Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o dodeli stana

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 5090/24 od 29.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovanu, žalbu tuženog i potvrdio rešenje sadžano u stavovima prvom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 522/22 od 20.09.2024. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 522/22 od 20.09.2024. godine, u stavu drugom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da se poništi, kao nezakonita, odluka Komisije za dodelu zajmova i stanova u zakup od 10.07.2014. godine, kojom je BB, bivšoj zaposlenoj „Coca Cola – HB Srbija“, kao prvoj na konačnoj listi za dodelu stanova solidarnosti od 14.05.2004. godine, dodeljen stan u Beogradu, po strukturi jednosoban, projektovane površine 37,09 m2, na lokaciji ... blok .., objekat .., kao stambeno rešenje i odluka direktora privrednog društva „Coca Cola – Hellenic Bottling Company Srbija“, Industrija bezalkoholnih pića d.o.o. Beograd, broj ../..2015 od 20.04.2015. godine, kojom se odbacuje prigovor tužioca protiv odluke o dodeli stana solidarnosti u zakup na neodređeno vreme Komisija za dodelu zajma i stanova u zakup od 10.07.2014. godine. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje sadržano u stavu trećem izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 522/22 od 20.09.2024. godine, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 366.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 306.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv stavova drugog, trećeg i četvrtog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude, koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj raziji tužioca propisanoj odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je odluka tuženog o dodeli stana po konačnoj rang listi za dodelu stanova solidarnosti od 14.05.2004. godine, i odluka direktora privrednog društva tuženog kojom je odbačen prigovor tužioca protiv odluke o dodeli stana solidarnosti u zakup na neodređeno vreme Komisija za dodelu zajma i stanova u zakup od 10.07.2014. godine, kao neblagovremen. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen zasnovana je na odredbi člana 1. Pravilnika o stambenim odnosima IBP „Beograd“ a.d. Zemun od 27.09.2001. godine (pravni prethodnik tuženog), kojom je predviđeno da pravo na rešavanje stambene potrebe kod tuženog ostvaruju samo zaposleni a ne i lica kojima je, zbog sticanja prava na penziju, prestao radni odnos kod tuženog, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac penzionisan 01.05.2011. godine. Tužilac u posebnoj reziji ne ukazuje na razloge zbog kojih bi njegova revizija, u konkretnom slučaju, bila izuzetno dozvoljena, niti je uz reviziju dostvio presude iz kojih bi proizašao zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj pravnoj situaciji pošto pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi poništaja odluka tuženog tužilac je podneo 14.05.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već dodela stanova u zakup na neodređeno vreme. Revizija nije dozvoljena ni prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. U ovoj vrsti spora u kojoj je, prema posebnoj zakonskoj odredbi, isključeno pravo na izjavljivanje revizije (član 441. Zakona o parničnom postupku), revizija nije dozvoljena ni po osnovu preinačenja iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer specijalno pravilo isključuje primenu opšteg.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženom troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije i za sudske takse nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrgovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković