Presuda o zakonitosti otkaza ugovora o radu zbog krivičnog dela

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011 ... 18/2020) i ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Razlog za reviziju mogu biti povrede predviđene u članu 407. stav 1. ZPP. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije predviđena kao razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti. Razlog za reviziju može biti bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP samo pod uslovom da je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, što ovde nije slučaj, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene neke odredbe parničnog postupka. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava, i postupajući u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, u datom obrazloženju pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po osnovu ugovora o radu zaključenog 01.07.2003. godine bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na radnom mestu tehničar u „Pošti ..“ u Kosovskoj Mitrovici. Tužilac je dana 24.05.2012. godine u svojstvu tehničara za šalterske poslove, neovlašćeno podigao novac u iznosu od 320.000,00 dinara sa tekućeg računa korisnika usluga tužene. Tuženi je 17.10.2012. godine tužiocu dostavio upozorenje pre otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze u vidu nepropisnog, nesavesnog i neblagovremenog izvršavanja radnih obaveza, kao i isplate neovlašćenom licu zbog neovlašćene isplate novca sa tekućeg računa korisnika usluga tuženog trećem licu, sa napomenom da u slučaju ponovnog činjenja iste ili slične povrede ugovor o radu može biti otkazan bez upozorenja. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici K 1404/2012 od 13.02.2013. godine, tužilac je oglašen krivim zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. KZ i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od tri meseca. Navedeno krivično delo je izvršeno na radu, u poslovnim prostorijama tuženog.Tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu rešenjem od 05.03.2014. godine, a pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je dostavio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 24.12.2013. godine, na koje se tužilac izjasnio 29.01.2014. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi, primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 1. tač. 2. i tač. 4. i člana 184. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...32/13) i ocenili da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nije osnovan, sa akcesornim zahtevom za vraćanje na rad i naknadu štete.

Odredbom člana 179. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..32/2013) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.) i ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom (tačka 4.)

Članom 14. tačka 4. Ugovora o radu broj ../2003 od 01.07.2003. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ovaj ugovor ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužioca nije osnovana u pobijanju pravnosnažne presude drugostepenog suda.

Naime, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, budući da su ispunjeni uslovi za otkaz iz člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Tužilac je pravnosnažnom osuđujućom presudom krivičnog suda oglašen krivim za krivično delo u vezi sa radom, a u momentu donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu krivični postupak protiv tužioca bio je pravnosnažno okončan. Da bi se iz ovog razloga mogao dati otkaz ugovora o radu, postojanje i učinjeno krivično delo od strane zaposlenog mora da bude utvrđeno u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku, a zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu u sudskom postupku se ceni prema vremenu njegovog donošenja, što je u ovom slučaju 05.03.2014. godine, kada je postojala pravnosnažna krivična osuđujuća odluka, zbog čega je ovaj otkazni razlog osnovan.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u smislu člana 180. Zakona o radu, kojim je tužiocu omogućeno pravo na odbranu, na koje se u ostavljenom roku izjasnio, osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu pravilno je ocenjeno kao zakonito, kako sa materijalne strane tako i sa strane pravila procedure, pa su revizijski navodi kojima se ukazuje na sadržinu i posledice upozorenja od 17.10.2012. godine, bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

S obzirom da je pobijanom presudom pravilno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja, pravilno je odbijen i tužbeni zahtev tužioca za vraćanje na rad i naknadu štete, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga, primenom odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić