Zakonitost otkaza ugovora o radu zbog povrede discipline van radnog vremena

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu članova 408. i 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23 – drugi zakon, u daljem tekstu: ZPP), i našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog koji se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, taj pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.09.2014. godine, na radnom mestu prodavca pekarske prehrambene robe. Radni odnos joj je prestao na osnovu rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 20.06.2022. godine. Tim rešenjem tužilji je stavljeno na teret da se loše i bezobzirno ponela prema drugom zaposlenom, saradniku, poslovnom partneru, rukovodstvu preduzeća ili bilo kom licu sa kojim stupa u kontakt obavljajući svoje radne obaveze, što je psovala ili vikala na radnom mestu ili se na drugi način nedolično ili bezobzirno ponašala, te se nepristojno ponašala ili ophodila na radu, odnosno iskazala je nekorektan odnos prema stranci, poslovnom partneru i drugom zaposlenom kod poslodavca, a što predstavlja nepoštovanje radne discipline, propisane članom 98. stav 1. tačke 8, 27. i 29. Pravilnika o radu tuženog broj 9667 od 22.08.2014. godine i članom 10. tačka 10.2. Ugovora o radu od 01.09.2014. godine sve u vezi sa članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Donošenju ovog rešenja prethodilo je najpre upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne discipline, koje je dostavljeno tužilji dana 05.05.2022. godine. U upozorenju se pored ostalog, navodi da je tužilja imala lošu saradnju i komunikaciju sa ostalim zaposlenima, da često daje loše komentare, ulazi u svađu i raspravu, te kasni na posao, ne vrši dopek peciva u popodnevnoj smeni, a potrošači se žale na lošu uslugu, neljubazno obraćanje, drskost, sa pritužbama da akcijske proizvode koje treba da dobiju gratis uz kupovinu određenog artikla, tužilja ne pakuje potrošačima, uz izgovor da nema više tog artikla na stanju. U upozorenju je tužilji ukazano na mogućnost otkaza ugovora o radu i na mogućnost da se na ove navode izjasni u roku od osam dana od dana prijema. Tužilja je dana 16.05.2022. godine dostavila izjašnjenje na upozorenje, navodeći da su otkazni razlozi neosnovani, a potvrdila da je bilo konflikata između nje i koleginica, kao i između nje i kupaca. Tuženi je pre donošenja otkaznog akta doneo i rešenje broj .. od 19.05.2022. godine kojim je tužilji izrekao meru opomene sa najavom otkaza, zasnovanu na istim razlozima na kojima je zasnovano upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. U tom rešenju tuženi se pozvao na izjave zaposlenih, tužiljinih koleginica, pri čemu je naveo i da će tužilji biti otkazan ugovor o radu bez ponovnog upozorenja ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze. Nakon uručenja upozorenja i rešenja koje sadrži opomenu sa najavom otkaza, tužilja je dana 08.06.2022. godine, po završetku radnog vremena, koje je inače do 14,00 časova, u telefonskom razgovoru sa svedokom BB, jednom od njenih rukovodilaca, uputila pretnje i uvrede na račun svedoka i direktora tuženog, o čemu je ovaj svedok sačinio službenu belešku 09.06.2022. godine. Telefonskom razgovoru prethodio je pokušaj svedoka BB da tužilji tog dana na radnom mestu uruči rešenje o destimulaciji zarade zbog viška povrata, tačnije svedok je tog dana odnela dva takva rešenja u maloprodajni objekat u kome je tužilja radila, jedno rešenje za poslovođu, a drugo za tužilju, poslovođa je rešenje primio, a tužilja nije želela da to učini. Tokom postupka pred sudom saslušane su radnice tuženog koje su potvrdile da je tužilja i nakon opomene nastavila sa svojim ponašanjem zbog kojeg je opomenuta, da je tužilja bila neljubazna u radu sa mušterijama, zbog čega su mušterije imale primedbe čak i pisane, kao i da je tužilja imala negativan odnos prema koleginicama, nekima je čak i pretila.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da se u radnjama tužilje stiču svi elementi ponašanja koje predstavlja povredu radne discipline na način kako je to propisano Pravilnikom o radu tuženog od 22.08.2014. godine. Tužiljino ponašanje opisano kroz pisane izjave njenih koleginica, a kasnije potvrđeno iskazima svedoka saslušanih pred sudom, može se okarakterisati kao ponašanje koje je loše, ne samo prema kolegama, rukovodstvu preduzeća, odnosno neposrednim rukovodiocima, već i kao loše ponašanje prema trećim licima – kupcima sa kojima je tužilja stupala u kontakt prilikom izvršavanja svojih radnih obaveza. Po oceni tog suda, opisano ponašanje tužilje je nedolično, tim pre što je tužilja obavljala poslove prodavca, dakle, takvu vrstu poslova koji po svojoj prirodi zahtevaju ljubaznost onoga ko taj posao obavlja, kako u odnosu sa drugim kolegama, a prvenstveno u odnosu sa kupcima kojima se vrši prodaja proizvoda, jer je to osnovna delatnost tuženog kao poslodavca. Ovakvo ponašanje je neprihvatljivo i sa stanovišta poslodavca, jer je isto opštim aktom predvideo kao ponašanje koje predstavlja povredu radne obaveze. Zbog toga se ovakvo neadekvatno i nepristojno ponašanje zaposlenog na radnom mestu prodavca pekarskih proizvoda, ne može tolerisati, jer remeti normalno odvijanje proizvodnog procesa, suprotno je odredbama zakona i opšteg akta tuženog, pa je reč je o takvoj povredi radne discipline zbog koje tužilja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prvostepeni sud smatra da je tuženi ispoštovao propisanu proceduru koja prethodi otkazu ugovora o radu, saglasno odredbi člana 179a stav 1. tačka 3. i člana 180. Zakona o radu, pošto je tužilji dostavio upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilja pisano izjasnila, potom rešenjem od 19.05.2022. godine tužilji izrekao jednu od mera za nepoštovanje radne discipline odnosno za povredu radnih obaveza iz člana 179a Zakona o radu, protiv kog rešenja tužilja nije pokrenula nikakav spor, a od trenutka izricanja opomene do nove povrede od 08.06.2022. godine, nije protekao rok od šest meseci, pa nije bilo potrebe za dostavljanjem novog upozorenja već je bilo moguće doneti rešenje o otkazu ugovora o radu. Iz tih razloga, taj sud smatra da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto pravilnom primenom odredbi člana 179. stav 3. tačka 8., člana 179a stav 1. tačka 3. i člana 180. Zakona o radu i člana 98. stav 1. tačke 8, 27. i 29. Pravilnika o radu tuženog, pa je odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Drugostepeni sud je usvojio žalbu tužilje, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev. Po oceni tog suda, prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za poništaj otkaznog akta. Drugostepeni sud polazi od činjenice da je iz iskaza tužilje, svedoka BB, kao i službene beleške koju je sačinio ovaj svedok u postupku koji je prethodio otkaznom aktu, utvrđeno da je radno vreme tužilje bilo do 14,00 časova, te da je svedok, telefonskim putem, stupila u kontakt sa tužiljom nakon isteka radnog vremena. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, drugostepeni sud ocenjuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan, jer se tužilji stavlja na teret nepoštovanje radne discipline iz Pravilnika o radu tuženog, a za postojanje ove povrede radne obaveze neophodno je da se radi o ophođenju zaposlenog u odnosu na lice sa kojim zaposleni stupa u kontakt tokom obavljanja svojih radnih obaveza, pri čemu zaposleni radne obaveze obavlja tokom trajanja radnog vremena. Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da se ponašanje koje je tužilji stavljeno na teret desilo nakon prestanka radnog vremena tužilje, to po oceni drugostepenog suda, nema mesta primeni navedenih odredbi opšteg akta tuženog, kao ni odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano revizija tuženog ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Povreda radne discipline van radnog vremena može biti osnov za disciplinsku odgovornost i otkaz ugovora o radu, pod uslovom da je ta povreda povezana sa obavljanjem posla, i narušava poslodavčev ugled, poverenje ili ometa rad, a ne ako je to privatna aktivnost zaposlenog.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je povreda radne discipline koja je tužilji stavljena na teret otkaznim aktom, izvršena, da je povezana sa radnim odnosom i obavezama, i da je bitna, jer je reč o takvoj povredi zbog koje tužilja ne može da nastavi rad kod poslodavca, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Pravilno je prvostepeni sud ocenio da je tužilja kao dugogodišnji radnik svakako imala svest o tome da takvo ponašanje predstavlja nedozvoljeno, odnosno predstavlja nedisciplinu. Imajući u vidu da je tuženi ispoštovao proceduru propisanu članom 180. stav 1. i 2. Zakona o radu, a koja se primenjuje pre prestanka radnog odnosa, to je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan.

Zbog iznetog, preinačena je drugostepena presuda na osnovu člana 416. stav 1. ZPP i odlučeno kao u prvom stavu izreke, tako što je potvrđena prvostepena presuda kako u pogledu odluke o glavnoj stvari, tako i odluke o troškovima postupka.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji i zato ima pravo na naknadu nužnih troškova, i to za sastav revizije u iznosu od 49.500,00 dinara, sudske takse za reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i odluku po reviziju u iznosu od 5.700,00 dinara. Visina ovih troškova određena je primenom važeće Advokatske i Taksene tarife. Zbog toga je, na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković