Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3734/22 od 10.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 157/20 od 12.04.2022. godine u usvajajućem delu stava prvog, drugog, trećeg, četvrtog i petog izreke i u stavu šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Dopunskom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3734/22 od 10.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 157/20 od 12.04.2022. godine u odbijajućem delu stava prvog, drugog, trećeg, četvrtog i petog izreke i u stavu šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne dopunske presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužilaca nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime manje isplaćene naknade za topli obrok i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za navedeni period. Pobijana odluka u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocima naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu obračunata i isplaćivana na osnovu Kolektivnog ugovora tuženog.

Prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa praksom ovoga suda u sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Pri tom, revizijom tužilaca osporava se nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, čime se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocene izvedenih dokaza, a što nisu razlozi za redovnu reviziju prema članu 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Isto tako, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka nije predviđena kao razlog za izjavljivanje posebne revizije članom 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužioci su tokom 2020. godine, pojedinačno podneli tužbe, da bi rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu P1 157/20 od 13.07.2020. godine, bile spojene parnice po tužbi tužilaca radi zajedničkog raspravljanja.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog, a odbijajućeg dela, na ime glavnog tužbenog zahteva u odnosu na tužioce ponaosob očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilaca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković