Presuda Vrhovnog suda o nemogućnosti preobražaja radnog odnosa u prosveti

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Ivković, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Milica Nožica“ Valjevo, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 118/23 od 27.01.2023. godine, u sednici održanoj 19.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 118/23 od 27.01.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 266/22 od 22.09.2022. godine, odbijen je tužbeni kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene počev od ...2020. godine na radnom mestu ... – ..., kao neosnovan i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 118/23 od 27.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 403. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijski navod da je učinjena bitna povreda iz tačke 12. navedene zakonske odredbe je bez uticaja, jer ova povreda ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ..., po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora na određeno vreme počev od ...2019. godine. Poslednji zaključeni ugovor na određeno vreme od ...2020. godine zaključen je za iste poslove, na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 60 dana. Tužilji je ponuđen Aneks 1 ugovora o radu od 03.07.2020. godine, kojim je izmenjen član 1. ugovora o radu na određeno vreme tako što su reči „najkasnije do 60 dana“ zamenjene rečima „najkasnije do 31.08.2020. godine“, a koji Aneks tužilja nije potpisala. Za period od 11.07.2020. godine do 31.08.2020. godine ugovor o radu nije zaključen, niti je tužilja potpisala aneks. Rešenjem tužene od 28.08.2020. godine tužilji je prestao radni odnos kod tužene zaključno sa danom 31.08.2020. godine zbog isteka ugovora. Tužilja je sve ugovore o radu zaključivala na određeno vreme, bez konkursa.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je kod tužene zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 16.07.2020. godine, zaključivši da se ne može primeniti odredba člana 37. stav 6. Zakona o radu, već da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (kao specijalnog zakona), a koji ne predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme bez konkursa, osim u slučaju preuzimanja zaposlenog, niti putem preobražaja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Na položaj prava zaposlenih u predškolskim ustanovama primarno se primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17 ... 129/21), dok se u pogledu pitanja koja tim posebnim propisom nisu regulisana supsidijarno primenjuje Zakon o radu kao matični zakon u oblasti rada (član 2. stav 2. Zakona o radu).

Prema odredbi člana 154. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši se na osnovu konkursa koji raspisuje direktor.

Odredbom člana 155. stav 1. istog zakona, propisano je da se radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Stavom 2. istog člana, između ostalog, propisano je da ustanova izuzetno može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, 2) do izbora kandidata, 3) do preuzimanja zaposlenog i 4) radi izvođenja verske nastave, dok je stavom 9. istog člana propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Imajući u vidu navedene odredbe zakona, radni odnos u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, što važi i za predškolske ustanove, zasniva se putem konkursa. U konkretnom slučaju, tužilja je sve ugovore o radu zaključila na određeno vreme bez konkursa, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Takođe, pravilan je zaključak sudova da radni odnos tužilje ne može da preraste iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme po Zakonu o radu, imajući u vidu da se zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, reguliše posebnim zakonom – Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a ne Zakonom o radu. Zbog toga se i u konkretnom slučaju primenjuje matični zakon kao lex specialis, kojim je u propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme (član 155. stav 9.), te je iz ovih razloga pravilno tužbeni zahtev odbijen.

Kod prethodno iznetog neosnovani su navodi revizije i da u konkretnom slučaju ima mesta primeni odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu, s obzirom da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme bez konkursa (osim u slučaju preuzimanja zaposlenog), pa shodno navedenom, ne smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova je odbijen, imajući u vidu da nije uspela u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković