Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije u sporu radi ništavosti ugovora

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Janićijević, advokat iz ..., protiv tuženog „AL DAHRA SRBIJA DOO PADINSKA SKELA” iz Beograda, radi utvrđenja ništavosti ugovora i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2944/24 od 21.02.2025. godine, u sednici održanoj 10.06.2026. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2944/24 od 21.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2944/24 od 21.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1961/20 od 23.01.2024. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da su ništavi Ugovor o radu br. ... od ...2019. godine, Ugovor o radu br. ... od ...2019. godine i Ugovor o radu br. ... od ...2019. godine, zaključeni između tužioca i tuženog (stav prvi izreke), odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime manje isplaćene zarade u periodu od 01.05.2019. godine do 30.04.2020. godine, ukupan iznos od 242.830,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene mesečne iznose, bliže određeno u izreci (stav drugi izreke), odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati razliku u doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje RF PIO, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje RFZZO i doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezposlenosti NSZ, a za neisplaćenu razliku zarade iz prethodnog stava izreke presude, po zakonskim stopama važećim na dan uplate doprinosa (stav treći izreke) i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2944/24 od 21.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1961/20 od 23.01.2024. godine (stav prvi izreke), odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke) i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti predmetnih ugovora zaključenih između tužioca i tuženog u kojima je navedeno da će tužilac obavljati poslove ..., imajući u vidu da je tužilac bio zaposlen kod tuženog u periodu od ...2018. godine do ...2020. godine, na osnovu sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. O tužbenom zahtevu tužioca je odlučeno na osnovu odredbi člana 104. i 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 95/18-autentično tumačenje) i odrebi člana 103. i 109. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89 „Službeni list SRJ“ broj 31/93 i „Službeni glasnik RS“ broj 18/20), imajući u vidu da tužilac nije dokazao da je obavljao poslove radnog mesta ... u spornom periodu, za koje nije ni ispunjavao uslove, s obzirom na to da nema visoku stručnu spremu sedmog stepena i završen poljoprivredni fakultet, tako da tužiocu ne pripada uvećana zarada.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 14.08.2020. godine. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti predmetnih ugovora i isplata razlike zarade, imajući u vidu da zahtev za uplatu doprinosa u konkretnoj situaciji ne čine glavni tužbeni zahtev u smislu člana 28. ZPP. Vrednost predmeta spora iznosi 242.830,15 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP je propisano da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema tome, kako u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti predmetnih ugovora o radu, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, to u tom delu revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 441. ZPP, a u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu radi isplate novčanog potraživanja na ime manje isplaćene zarade, vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to u tom delu revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković