Utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme zbog nastavka rada
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju poslodavca, potvrđujući da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme jer je nastavio da radi nakon prestanka ugovora na određeno vreme, bez zaključenja novog ugovora u pisanoj formi, shodno članu 32. Zakona o radu.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2080/2018
28.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Ilić advokat iz ..., protiv tuženog „Kenda farben Balkan“ DOO iz Vranja, čiji je punomoćnik Dušanka Antić advokat iz ..., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4462/17 od 18.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4462/17 od 18.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 607/17 od 19.09.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme tužioca na radnom mestu ... u ... kod tuženog, počev od 12.03.2013. godine. Stavom drugim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 24.07.2013. godine o prestanku radnog odnosa tužioca i naloženo tuženom da vrati tužioca na rad, na poslove i radne zadatke radnika ili drugo radno mesto u skladu sa stručnom spremom u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 187.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4462/17 od 18.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 607/17 od 19.09.2017. godine u prvom i drugom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u trećem stavu izreke iste presude tako što je obavezan tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 152.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana nije zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 01.09.2012. godine zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme, ugovorom o radu od istog datuma, kojim je ugovoreno da će radni odnos trajati do 31.08.2013. godine, ali i da može prestati pre isteka tog vremena. Tuženi je 18.03.2013. godine uručio tužiocu rešenje o otkazu ugovora o radu sa 11.03.2013. godine. Protiv tog rešenja tužilac nije vodio radni spor i nastavio je da radi kod tuženog od 12.03.2013. godine, sve do 21.08.2013. godine kada mu je radni odnos prestao na osnovu rešenja tuženog od 24.07.2013. godine. Tužilac je kod Republičkog fonda za penzijsko i invaldsko osiguranje bio prijavljen na obavezno socijalno osiguranje u kontinuitetu od 01.09.2013. godine do 21.08.2013. godine.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prestao 11.03.2013. godine i da je od 12.03.2013. godine nastavio sa radom bez zaključenog ugovora o radu, zbog čega su ispunjeni uslovi da se primenom člana 32. stav 2. Zakona o radu utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Ocenom izvedenih dokaza taj sud je utvrdio da je ugovor o radu od 12.03.2013. godine tuženi sačinio nakon podnošenja tužbe - korišćenjem i umetanjem poslednje stranice ugovora o radu od 01.09.2012. godine sa potpisima ugovarača, kako bi onemogućio tužioca da ostvari svoje pravo u skladu sa navedenom odredbom zakona. Ovakvo činjenično utvrđenje prvostepeni sud obrazlaže odsustvom ponovne prijave tužioca na obavezno socijalno osiguranje od 12.03.2013. godine, koja je bila nužna da je tada zaključen novi ugovor o radu, i izostankom činjenice da je takav ugovor zaključen u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu do 21.07.2013. godine.
Sledstveno tome, prvostepeni sud je smatrao da je osnovan i tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, sa obrazloženjem da radni odnos tužioca na neodređeno vreme, zasnovan 12.03.2013. godine, nije mogao prestati iz razloga navedenog u tom rešenju (zbog isteka vremena).
Drugostepeni sud je prihvatio činjenični zaključak nižestepenog suda da 12.03.2013. godine nije zaključen novi ugovor o radu na određeno vreme i pravni zaključak tog suda da je zato došlo do aktiviranja pravne fikcije predviđene članom 32. stav 2. Zakona o radu o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme.
Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu zaključuje u pisanom obliku, pre stupanja zaposlenog na rad. Prema stavu 2. istog člana, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. tog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Izjavljenom revizijom neosnovano se osporava pravilnost primene navedene odredbe na utvrđeno činjenično stanje. Revizijskim navodima, podvedenim pod bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu bitne činjenice da li je između stranaka 12.03.2013. godine zaključen novi ugovor o radu na određeno vreme. Prema izričitoj odredbi člana 407. stav 2. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona koji se u ovom postupku nije ostvario. No, i pored toga revizijski navodi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne dovode u sumnju činjeničnopravni zaključak nižestepenih sudova, da je radni odnos tužioca, zasnovan na određeno vreme ugovorom o radu od 01.09.2012. godine prestao 11.03.2013. godine (na osnovu rešenja od 18.03.2013. godine), da je tužilac od 12.03.2013. godine nastavio da radi kod tuženog i da ugovor od 12.03.2013. godine koji je tuženi dostavio tada nije potpisao.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 4071/2019: Odluka Vrhovnog kasacionog suda o preobražaju radnog odnosa na određeno
- Rev2 3326/2022: Odluka Vrhovnog kasacionog suda o preobražaju radnog odnosa na neodređeno vreme
- Rev2 2618/2018: Preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme nakon izmene zakona
- Rev2 273/2022: Presuda Vrhovnog kasacionog suda o preobražaju radnog odnosa
- Rev2 2986/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o preobražaju radnog odnosa kao prethodnom pitanju
- Rev2 3859/2019: Nema preobražaja radnog odnosa ako ukupno trajanje ne prelazi 24 meseca
- Rev2 763/2022: Presuda Vrhovnog suda o zakonitosti otkaza ugovora o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla