Nezakonitost otkaza zbog odsustva krivice i otklanjanje nedostatka parnične sposobnosti

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije ne konkretizuju se bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti po članu 407. stav 1.tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 2015. godine na radnom mestu ..., a radnim nalogom od 02.04.2019. godine je zbog smanjene radne sposobnosti raspoređen na poslove ... . Tužilac je odbio da primi pisani nalog tuženog od 31.08.2020. godine kojim se proširuju njegovi radni zadaci, nije postupio po uputu tuženog od 15.06.2020. godine i 01.09.2020. godine da se javi ovlašćenoj agenciji u svrhu osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, niti se javio na zdravstveni pregled u nadležnu zdravstvenu ustanovu na koji ga je tuženi uputio rešenjem od 25.09.2020. godine radi zdravstvene ekspertize, zbog čega mu je tuženi dostavio pisano upozorenje od 28.09.2020. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Spornim rešenjem od 29.01.2021. godine, tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu iz razloga što je učinio povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 15. stav 3. tačka 11. ugovora o radu. Kod tužioca postoji duševna bolest i laka duševna zaostalost, zbog čega u vreme primanja naloga tuženog po kojima nije postupao i davanja ovlašćenja punomoćniku advokatu za vođenje ove parnice 17.03.2021. godine nije bio sposoban da shvati značenje i posledice pravnih radnji koje je preduzimao. Nakon dostavljanja mišljenja veštaka psihijatra u ovoj parnici, tužiocu je postavljen privremeni staratelj u svrhu zaštite prava i interesa tužioca u ovoj parnici i odlučeno da tu dužnost neposredno vrši Centar za socijalni rad „Sveti Sava“ iz Niša. Privremeni staratelj je 26.07.2024. godine ovlastio advokata Miroslava Ristića iz ..., koga je i tužilac ovlastio kao punomoćnika za vođenje parnice i osnažio sve preduzete pravne radnje u dotadašnjem postupku.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da je neosnovan protivtužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti punomoćja kojim je tužilac ovlastio advokata za pokretanje i vođenje parnice, iz razloga što je nedostatak parnične sposobnosti tužioca otklonjen u skladu sa odredbama člana 80. stav 1. i 2. ZPP. Međutim, s obzirom da tužilac u vreme primanja naloga tuženog i odbijanja da postupi po njima nije bio sposoban da shvati značaj svojih radnji i njihovih posledica, sudovi usvajaju tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu zasnovanog na otkaznom razlogu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Za ovaj otkazni razlog neophodno je da postoji osnov odgovornosti zaposlenog, odnosno svest da svojim postupcima krši pravila ponašanja i svoje radne obaveze kod poslodavca, čega u konkretnom slučaju nema. U odsustvu subjektivnog elementa tužiocu se nije mogao dati otkaz iz navedenog zakonskog razloga, pa je rešenje o otkazu nezakonito. Na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, tuženom je naložena reintegracija tužioca u radni odnos.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o zahtevima tužbe i protivtužbe.

Zakonski razlog za otkaz ugovora o radu zbog kršenja radne discipline podrazumeva postojanje subjektivnog odnosa zaposlenog prema radnji i posledicama, odnosno postojanje svesti da su takve radnje nedopuštene. Razjašnjeno je da je tuženi tužioca 2019. godine, zbog smanjene radne sposobnosti, rasporedio da obavlja jednostavnije poslove i radne zadatke, a da u vreme preduzimanja radnji koje su spornim rešenjem kvalifikovane kao povreda radne discipline, tužilac zbog zdravstvenog stanja nije mogao da shvati njihov pravni značaj i posledice. Iz navedenih razloga, pravilno je ocenjeno da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Pošto rešenje nadležnog suda o lišenju poslovne sposobnosti tužioca u smislu člana 40. Zakona o vanparničnom postupku nije doneto, niti je rešenjem Republičkog fonda PIO tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu pravilno je, kao posledica nezakonitog otkaza, naložena reintegracija tužioca u radni odnos. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, odnosno zaposleni kao osoba sa invaliditetom po odredbama članova 8.1 stav 2, 101. i 102. Zakona o radu ima pravo na obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, a tek ukoliko poslodavac ne može da mu obezbedi takav posao, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. tog zakona. Ova prava zaposlenog čine neosnovanim navode revizije da su postojali uslovi za odbijanje tužbenog zahteva za vraćanje tužioca na rad i dosudu po službenoj dužnosti naknade štete u skladu sa članom 191. stav 6. Zakona o radu.

Pravilno je odbijen i protivtužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti punomoćja kojim je tužilac ovlastio advokata da ga zastupa u ovoj parnici, postavljen u skladu sa odredbama člana 194. stavova 1. i 2. ZPP.

Prema Zakonu o parničnom postupku, stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama da preduzima radnje u postupku (parnična sposobnost) (član 75. stav 1); stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik (član 76); sud će po službenoj dužnosti da pazi da li je lice koje se pojavljuje kao stranka parnično sposobno ( član 79. stav 1.); kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika zatražiće da nadležni organ starateljstva postavi staratelja parnično nesposobnom licu ( član 80. stav 2.).

Prema članu 132. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15), organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staratelja poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava i interesa tog lica. Stavom 3. tog člana, propisano je da se odlukom o postavljanju privremenog staratelja određuje pravni posao i vrsta pravnog posla koji on može preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Utvrđeno je da je tužbu u ime tužioca podneo advokat Miroslav Ristić iz ... na osnovu punomoćja tužioca od 17.03.2021. godine, da je na zahtev suda Centar za socijalni rad u Nišu određen kao privremeni staratelj tužioca i da je 26.07.2024. godine ovlastio advokata Miroslava Ristića iz ... da tužioca i dalje zastupa u parnici i odobrio sve do tada preduzete radnje u postupku. Imajući u vidu da je zaštita prava tužioca iz radnog odnosa u ovoj parnici u skladu sa članom 195. Zakona o radu ograničena prekluzivnim rokom od 60 dana od dostavljanja rešenja o otkazu, da je tužba podneta blagovremeno, kao i da je sve procesne radnje kao preduzete u interesu tužioca privremeni staratelj odobrio, neosnovano se revizijom pobija pravilnost i zakonitost odluke o protivtužbenom zahtevu.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković