Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za isplatu pripravnosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Radosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Vatrogasne jedinice u Bajinoj Bašti, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4761/22 od 21.02.2023. godine, u sednici održanoj 13.11.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4761/22 od 21.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4761/22 od 21.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu Sudska jedinica Bajina Bašta P1 710/21 od 13.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu po osnovu neisplaćene naknade za prekovremeni rad i na ime pasivnog dežurstva – pripravnosti za period od 20.10.2018. godine do 20.10.2021. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate kao u sadržini tog stava. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti prvostepenog suda. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 54.253,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4761/22 od 21.02.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane plate po osnovu prekovremenog rada i pripravnosti, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, revizijom se ukazuje na nenadležnost suda u konkretnom slučaju, što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, što nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pored toga, navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenih dodataka na platu tužioca (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 19.10.2021. godine, a podneskom od 02.08.2022. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu iznosa od 51.313,20 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljene, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković