Pravo na naknadu za ishranu i regres u javnim službama

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Subić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tuženog Dom učenika srednjih škola iz Sremske Mitrovice, čiji je punomoćnik Vladimir Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 380/24 od 13.03.2024. godine, u sednici održanoj 17.07.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 380/24 od 13.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 380/24 od 13.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 160/21 od 12.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2020. godine do 31.03.2021. godine isplati i to: iznos od 40.132,25 dinara na ime troškova za ishranu u toku rada sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2022. godine do isplate, iznos od 30.682,58 dinara na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2022. godine do isplate i iznos od 9.975,89 dinara po osnovu obračunate zakonske zatezne kamate do 07.06.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da tužilji na ime naknade štete zbog manje isplaćene minimalne zarade isplati iznos od 70.814,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2022. godine do isplate i iznos od 9.975,89 dinara po osnovu obračunate zakonske zatezne kamate do 07.06.2022. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.450,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka od traženih 65.900,00 dinara do dosuđenih 52.450,00 dinara, odnosno za iznos od 13.500,00 dinara. Stavom šestim izreke, oslobođena je tužilja od obaveze plaćanja sudske takse na tužbu i presudu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 380/24 od 13.03.2024. godine, žalba tužilje je odbijena, pa je prvostepena presuda u pobijanom delu (stav prvi, drugi, treći i četvrti) potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade po osnovu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora tužilji kao zaposlenoj kod tuženog na radnom mestu tehničara održavanja odeće kojoj je isplaćivana zarada u visini minimalne, s obzirom da joj je osnovna plata bila niža od minimalne neto zarade. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili u skladu sa zaključkom Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici održanoj 05.07.2022. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pored toga, navodima revizija osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Kod izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu sa zahtevom za isplatu novčanog potraživanja podnela 31.05.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 80.790,72 dinara, a što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković