Neprihvatanje posebne revizije i odbacivanje revizije zbog vrednosti spora

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3896/22 od 16.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda je potvrđena u stavovima četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima trećem i šestom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade po osnovu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora tužilji kao zaposlenoj kod tuženog na radnom mestu ... kojoj je isplaćivana zarada u visini minimalne, s obzirom da joj je osnovna plata bila niža od minimalne neto zarade. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili u skladu sa zaključkom Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici održanoj 05.07.2022. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kod izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu sa zahtevom za isplatu novčanog potraživanja podnela 02.04.2021. godine. Podneskom od 28.12.2021. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilja tražila isplatu iznosa od 119.871,00 dinara na ime naknade za ishranu u toku rada i 86.766,09 dinara na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, dakle, ukupno 206.637,09 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković