Presuda o zakonitosti otkaza usled prestanka potrebe za radom zaposlenog

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme, na osnovu ugovora o radu od 01.02.2012. godine i obavljao je poslove programera. Direktor tuženog je 26.03.2014. godine doneo odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i to poslova veb dizajna (izrada sajtova) zbog čega za radnim mestom programer - veb dizajner prestaje potreba svakodnevnog rada. Rešenjem tuženog od 03.04.2014. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužiocu ugovor o radu otkazan usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla, zbog čega je prestala potreba za radom zaposlenog kojem se nije mogao obezbediti drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi u preduzeću, niti koji bi mogli da mu se ponude u nižem stepenu stručne spreme u njegovom zanimanju, zbog čega, polazeći od potreba procesa rada kod poslodavca, nema mogućnosti da se zaposlenom obezbedi prekvalifikacija za obavljanje drugih poslova niti skraćeno radno vreme. Kod tuženog je poslove programer-veb dizajner, odnosno veb programiranje i veb marketing, obavljao samo tužilac. Tuženi u odnosu na ukupan broj zaposlenih nije bio u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih. Po donošenju osporenog rešenja tuženi na poslovima na kojima je radio tužilac nije primio u radni odnos drugog zaposlenog, a tužiocu je isplatio otpremninu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog od 03.04.2014. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...54/09) koji je bio u primeni u vreme donošenja osporenog rešenja, s obzirom da je njeogovo radno mesto ukinuto odlukom direktora o prestanku potrebe za obavljanjem tog posla, a u postupku donošenja rešenja poštovane su odredbe čl. 158. i 159. Zakona o radu.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije da radno mesto tužioca nije ukinuto, već da je došlo do smanjenja obima posla na tom radnom mestu, ali nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Naime, na osnovu odluke direktora tuženog o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i to poslova veb dizajna - programer veb dizajner, to radno mesto više nije predviđeno kod tuženog, praktično je ukinuto. Dakle, radi se o opštem aktu tuženog čija zakonitost ne može biti predmet preispitivanja u sudskom postupku za zaštitu prava iz radnog odnosa u slučaju otkaza ugovora o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu. U postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenog sud ceni da li je poslodavac sproveo zakonom propisani postupak i pri tom poštovao sva prava za zaštitu zaposlenog kome prestaje radni odnos po ovom osnovu. U postupku je, suprotno revizijskim navodima utvrđeno da tužioca nije bilo moguće rasporediti na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, niti mu obezbediti ostvarivanje drugih zakonom predviđenih prava. Imajući ovo u vidu, kao i da tužilac odluku o otkazu ugovora o radu pobija iz razloga neopravdanosti donošenja navedene odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zakonitost ove odluke ne utiče na zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa tužioca. Obaveza poslodavca je u smislu člana 158. Zakona o radu da tužiocu za čijim je radom kod tuženog prestala potreba jer je njegovo radno mesto ukinuto, odnosno više nije predviđeno, obračuna i isplati otpremninu pre podnošenja tužbe sudu za poništaj rešenja o otkazu što je u konkretnom slučaju učinjeno, a suprotno navodima revizije tuženi na poslovima na kojima je radio tužilac nije primio u radni odnos drugog zaposlenog.

U većem delu navodi revizije tužioca se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, i upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, a ponavljaju se i žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, za koje je dao jasne i pravilne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata, te ih primenom člana 414. stav 2. ZPP nije detaljno obrazlagao.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić