Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2117/2019
11.12.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, MUP RS, PU Novi Sad, Odred žandarmerije u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 205/19 od 18.03.2019. godine, u sednici održanoj 11.12.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE predlog tužene da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 205/19 od 18.03.2019. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 205/19 od 18.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 205/19 od 18.03.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1441/17 od 08.10.2018. godine, kojom je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti i delimično usvojeni tužbeni zahtevi, a tužena obavezana da tužiocima za period od 10.07.2014. godine do 10.07.2017. godine na ime dodatka na zaradu za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika isplati iznose bliže označene u izreci sa pripadajućom zateznom kamatom i na ime troškova postupka 194.671,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava policajaca i ovlašćenih službenih lica na uvećanu platu za vreme noćnog rada i prekovremenog rada, koji nije priznat kroz dodatni koeficijent za obračun plate tužiocu. Kako je drugostepena presuda doneta u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora, zbog čega je primenom odredbe člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.