Nedozvoljenost revizije u imovinskopravnom sporu za uplatu doprinosa zbog nedovoljne vrednosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Subić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije iz Beograda, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4663/24 od 26.02.2025. godine, u sednici održanoj 17.07.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4663/24 od 26.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4663/24 od 26.02.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 49476/21 od 28.11.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužioca od 01.11.2023. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da u ime i za račun tužioca uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da nakon izvršenih uplata iz stava prvog izreke nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u ime i za račun tužioca popuni i podnese prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa (obrazac M4) za period radnog angažovanja iz stava prvog izreke. Stavom četvrtim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da u ime i za račun tužioca tuženi uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osigruanje za period od 15.04.2005. godine do 15.10.2005. godine u iznosu od 50.436,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2023. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupnja uslova za izvršenje do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4663/24 od 26.02.2025. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da u ime i za račun tužioca uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 15.04.2006. godine do 15.10.2018. godine, u stavu trećem i petom izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da u ime i za račun tužioca na dosuđene iznose za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati nadležnom organu kamatu na pojedinačne novčane iznose od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca nadležnom fondu PIO i, s tim u vezi, popunjavanje i predaja odgovarajuće prijave, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava iz članova 2,4,6,7,13,16,36,37,39,40. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ broj 84/04, sa novelama) i članova 125. i 126. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ broj 34/03, sa novelama) kod utvrđene činjenice da tuženi u utuženom periodu nije na pravilan i zakonit način obračunao i uplatio za tužioca nadležnom fondu PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose naknade za obavljeni posao ugovorene zaključenim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovnom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tuženi u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa (na iznose ugovorene naknade za obavljeni posao iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima) podneta je 13.08.2021. godine, a podneskom od 01.11.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu iznosa od 671.118,31 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković