Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu zbog zlostavljanja na radu

Prema navedenoj odredbi, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, po oceni revizijskog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi čijeg razmatranja bi trebalo dozvoliti odlučivanje o tužiljinoj reviziji. Neujednačena sudska praksa, kao razlog za dozvoljenost posebne revizije, mora se dokazati dostavljanjem pravnosnažnih presuda kojima su sudovi na drugačiji način odlučivali u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima. Nije prihvatljiv stav tužilje da je potrebno dozvoliti odlučivanje o njenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, bez obzira što nisu priložene presude kojima se ukazuje na drugačije presuđenje u pravnim stvarima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, obrazložen time da je: „notorna činjenica da su sudovi prilikom presuđenja u sporovima radi utvrđenja prava svojine na osnovu održaja“, drugačije presuđivali.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odredbom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 36/10) propisano je da je spor iz stava 1. i 2. tog člana radni spor. Prema stavu petom iste odredbe, ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Navedenim zakonom nije izričito propisano da je revizija dozvoljena. Prema odredbi člana 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa. Spor za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor, ali nije spor o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, da bi revizija u tom sporu bila dozvoljena na osnovu člana 441. ZPP.

Tužiljina revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. U podnetoj tužbi nije određena vrednost predmeta spora. Tužilja vrednost predmeta spora nije odredila ni naknadno, do zaključenja glavne rasprave, niti je vrednost predmeta spora utvrdio sud u smislu člana 33. ZPP. Odlukom prvostepenog suda naloženo je tužilji plaćanje sudske takse za tužbu u iznosu od 16.800,00 dinara, što odgovara visini sudske takse za vrednost predmeta spora u iznosu od 350.000,00 dinara (Tarifni broj 1. tačka 1. alineja 3. Taksene tarife). Tako određena vrednost predmeta spora je očigledno niža od dinarske protivvrednosti iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je merodavna za dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić