Nedozvoljenost revizije u sporu radi poništaja aneksa ugovora o radu

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog DOO za proizvodnju i distribuciju energije i fluida i pružanje usluga „Energetika Kragujevac“, čiji je punomoćnik Dušan Garašanin, advokat iz ..., radi poništaja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2193/24 od 06.02.2025. godine, u sednici održanoj 02.10.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2193/24 od 06.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2193/24 od 06.02.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 194/24 od 05.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonit aneks broj 4 od 12.01.2022. godine kojim je izmenjen ugovor o radu broj .. od 27.04.2007. godine zaveden kod tuženog pod brojem .. . Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 137.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2193/24 od 06.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj aneksa ugovora o radu, koji je tužilac zaključio sa tuženim, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da tužbeni zahtev nije osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava iz članova 171. i 172. Zakona o radu koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Kod izloženog, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.03.2022. godine. Predmet tužbenog zahteva je poništaj aneksa ugovora o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim, a kojim je tužilac premešten na drugo radno mesto i izmenjena njegova osnovna zarada.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

U konkretnom slučaju ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), a iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već poništaj aneksa ugovora o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim (kojima je premešten na drugo radno mesto i izmenjena njegova osnovna zarada), pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za odgovor na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković