Presuda Vrhovnog suda o zakonitosti otkaza usled ukidanja radnog mesta

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav prvi izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredbe parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova sastava istog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je Ugovorom o radu od 28.08.2020. godine zasnovao radni odnos kod tuženog, na neodređeno vreme, na radnom mestu pomoćnika direktora za ..., da bi Aneksom ugovora o radu od 18.11.2021. godine bio raspoređen na radno mesto upravnika ... . Na osnovu Odluke Skupštine društva od 05.11.2011. godine i izveštaja direktora tuženog o potrebi sprovođenja mera racionalizacije poslovanja i sprovođenja organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca, donet je nov Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.08.2022. godine, na koji je Gradsko veće grada Kragujevca, dana 19.08.2022. godine, dalo saglasnost. Navedenim Pravilnikom, ukinuto je radno mesto upravnika ..., na koje je tužilac bio raspoređen. Tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih, koji je objavljen na oglasnim tablama poslodavca i podnet Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tužilac, do donošenja konačnog Programa rešavanja viška zaposlenih - 08.09.2020. godine, nije dostavio mišljenje na objavljeni predlog Programa, te nije mogao da bude premešten na druge poslove i rad kod istog ili drugog poslodavca. Pobijanim rešenjem od 16.09.2022. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom tužioca, uz isplatu otpremnine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu, kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovor o radu i vraćanja na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18- autentično tumačenje), zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.08.2022. godine, radno mesto na kojem je bio raspoređen ukinuto, a tuženi nije mogao mu da obezbedi premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto, niti da sprovede neku od mera iz člana 155. stav 1. tačka 5) Zakona o radu. U toj situaciji, kada je radno mesto ukinuto, tuženi nije bio u obavezi da primeni kriterijume propisane zakonom i kolektivnim ugovorom tuženog, jer je primena kriterijuma obavezna samo u situaciji smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije slučaj. Pored toga, tužiocu je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu isplaćena otpremnina, čime je tuženi, kao poslodavac, u potpunosti poštovao zakonom propisanu proceduru koja prethodi donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu na osnovu citirane odredbe zakona. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Tužilac u reviziji ponavlja navode koje je isticao u žalbi, a koje je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ocenio, dajući, po oceni Vrhovnog suda, razloge koje, kao pravilne, prihvata i ovaj sud.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke. Primenom istih odredaba odlučeno je kao u stavu trećem izreke, jer troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković