Zakonitost prestanka radnog odnosa na određeno vreme istekom roka
Kratak pregled
Radni odnos na određeno vreme prestaje automatski istekom roka na koji je zasnovan, bez obzira na bolovanje zaposlenog. Vrhovni sud je potvrdio da poslodavac nije povredio zakon konstatujući prestanak rada tužioca.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2180/2024
12.03.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Irena Vuković i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Pošta Srbije“, RRJ „Kragujevac, Jagodina, Kruševac“, sa sedištem u Kragujevcu, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3701/23 od 13.02.2024. godine, u sednici održanoj 12.03.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3701/23 od 13.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 910/22 od 03.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je rešenje o prestanku radnog odnosa Javnog preduzeća „Pošta Srbije“, RRJ „Kragujevac, Jagodina, Kruševac“, broj ...-.../... od 19.07.2022. godine, nezakonito i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3701/23 od 13.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je na reviziju tužioca blagovremeno odgovorio.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog kao poslodavca na određeno vreme, a zbog izvršenja određenog posla po ugovorima koje je preduzeće zaključilo sa poslovnim partnerima, i to na osnovu ugovora o radu broj ..-.../... od 19.10.2021. godine u periodu od 20.10.2021. godine do 19.01.2022. godine, kao i na osnovu ugovora broj ...-.../... od 10.01.2022. godine u periodu od 10.01.2022. godine do 19.07.2022. godine, raspoređen na poslovima ... . Tužilac je 12.07.2022. godine tuženom predao potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad počev od 12.07.2022. godine nadalje, bez navođenja vremena očekivanog trajanja privremene sprečenosti za rad do 30 dana, koju je tuženi zaveo u svojim knjigama i potvrdio prijem ove potvrde uz konstataciju da tužiocu bolovanje neće biti plaćeno jer nije dostavio potvrdu o očekivanom trajanju privremene sprečenosti za rad. Tuženi je dana 19.07.2022. godine, doneo rešenje o prestanku radnog odnosa broj ...-.../...., u kome je konstatovano da tužiocu angažovanom na određeno vreme kod tuženog za obavljanje poslova ..., radni odnos prestaje i otkazuje se ugovor o radu broj ...-..../... od 10.01.2022. godine, istekom roka na koji je zasnovan, te da zaposleni prestaje sa radom 19.07.2022. godine. Ovo rešenje dostavljeno je tužiocu dana 26.07.2022. godine.
Polazeći od utvrđene činjenice da je tužilac po ugovoru od 10.01.2022. godine, kod tuženog kao poslodavca bio u radnom odnosu na određeno vreme, u periodu od 20.01.2022. godine do 19.07.2022. godine, po shvatanju nižestepenih sudova, rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan u skladu je sa zakonom, zbog čega je primenom odredbe člana 175. tačka 1. Zakona o radu tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo prilikom odlučivanja o zakonitosti osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog.
Naime, prilikom zaključenja ugovora o radu na određeno vreme saglasno odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 113/2017) dan prestanka radnog odnosa unapred se utvrđuje kao kalendarski datum, odnosno može biti vezan za protek određenog broja dana, nedelja, meseci ili godina od zaključenja ugovora ili od nekog drugog momenta, a moguće je i da trajanje ugovora bude samo relativno određeno, tj. vezano za nastupanje određene činjenice. U svakom slučaju, to vreme je unapred određeno u zavisnosti od cilja zbog kojeg se ugovor o radu na određeno vreme i zaključuje, a to je zadovoljenje privremenih potreba poslodavca za radom zaposlenog. Zbog toga, prestanak radnog odnosa na određeno vreme istekom roka na koji je zasnovan jeste prestanak radnog odnosa voljom njegovih subjekata koji su već prilikom zasnivanja radnog odnosa izrazili volju da njegovo trajanje bude ograničeno. U skladu sa tim, odredba člana 175. tačka 1. Zakona o radu propisuje da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.
Kod činjenice da je ugovorom o radu na određeno vreme od 10.01.2022. godine rad tužioca kod tuženog bio ograničen na period od 20.01.2022. godine do 19.07.2022. godine, rešenje o prestanku radnog odnosa koje je doneto istekom roka 19.07.2022. godine za koji je ugovor o radu zasnovan, a iz ovih razloga, u skladu sa je sa Zakonom.
Neosnovano tužilac ističe da je rešenje o otkazu nezakonito jer je doneto protivno odredbi člana 183. tačka 1. Zakona o radu. Naime, navedenom odredbom propisano je da se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. ovog zakona (koji propisuje razloge za otkaz ugovora o radu), ne smatra privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja. Međutim, tužiocu radni odnos nije prestao iz razloga propisanih odredbom člana 179. Zakona o radu koji propisuje postojanje razloga za otkaz koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, već mu je radni odnos prestao istekom roka za koji je zasnovan, što je pobijanim rešenjem samo konstatovano saglasno odredbi člana 175. tačka 1. Zakona o radu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković