Presuda o obračunu zarade ispod minimalne uz 'kosovski dodatak'

- za maj iznos od 10.553,01 dinar,

- za jun iznos od 8.164,34 dinara,

- za jul iznos od 9.358,67 dinara,

- za avgust iznos od 10.553,01 dinar,

- za septembar iznos od 6.970,00 dinara,

- za oktobar iznos od 10.698,68 dinara,

- za novembar iznos od 9.495,20 dinara,

- za decembar iznos od 8.291,71 dinar,

- za januar iznos od 12.890,18 dinara,

- za februar iznos od 2.468,29 dinara,

- za mart iznos od 2.887,39 dinara,

- za april iznos od 3.306,48 dinara,

- za maj iznos od 3.725,59 dinara,

- za jun iznos od 2.468,29 dinara,

- za jul iznos od 3.725,69 dinara,

- za avgust iznos od 3.306,48 dinara,

- za septembar iznos od 2.887,39 dinara,

- za oktobar iznos od 3.725,60 dinara,

- za novembar iznos od 2.414,29 dinara,

- za decembar iznos od 652,79 dinara,

sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate.

USVAJA SE tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete u visini razlike između dodatka na zaradu u skladu sa Zaključkom Vlade RS, 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, obračunatog na zaradu u visini minimalne zarade isplaćenog dodatka na zaradu u skladu sa Zaključkom Vlade RS 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine za period od 01.04.2017. godine do 01.01.2020. godine, isplati iznos od 101.591,88 dinara, i to:

-za 2017. godinu:

- za april iznos od 2.298,12 dinara,

-za maj iznos od 3.858,12 dinara,

-za jun iznos od 3.338,12 dinara,

-za jul iznos od 2.818,12 dinara,

-za avgust iznos od 3.858,12 dinara,

-za septembar iznos od 2.818,12 dinara,

-za oktobar iznos od 3.338,12 dinara,

-za novembar iznos od 3.338,12 dinara,

-za decembar iznos od 2.818,12 dinara,

-za 2018. godinu:

- za januar iznos od 5.054,12 dinara,

-za februar iznos od 3.338,12 dinara,

-za mart iznos od 4.482,12 dinara,

-za april iznos od 3.910,12 dinara,

-za maj iznos od 5.054,12 dinara,

-za jun iznos od 3.910,12 dinara,

-za jul iznos od 4.482,12 dinara,

-za avgust iznos od 5.054,12 dinara,

-za septembar iznos od 3.338,12 dinara,

-za oktobar iznos od 5.054,12 dinara,

-za novembar iznos od 4.482,12 dinara,

-za decembar iznos od 3.910,12 dinara,

-za 2019. godinu:

-za januar iznos od 6.095,37 dinara,

-za februar iznos od 1.184,45 dinara,

-za mart iznos od 1.391,51 dinar,

-za april iznos od 1.598,58 dinara,

-za maj iznos od 1.805,65 dinara,

-za jun iznos od 1.184,45 dinara,

-za jul iznos od 1.805,65 dinara,

-za avgust iznos od 1.331,24 dinara,

-za septembar iznos od 1.331,24 dinara,

-za oktobar iznos od 1.805,65 dinara,

-za novembar iznos od 1.154,97 dinara,

-za decembar iznos od 350,62 dinara,

sve sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do isplate u roku od osam dana od prijema presude.

PREINAČUJU SE rešenja o troškovima parničnog postupka sadržana u potvrđujućem delu stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5347/2022 od 11.01.2023. godine i u petom stavu izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu P1 306/20 od 05.10.2022. godine, tako što se OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u ukupnom iznosu od 85.180,06 dinara, kao i troškove žalbenog postupka u iznosu od 50.180,06 dinara, sve u roku od 8 dana od dana prijema otpravaka presude.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 98.450,17 dinara u roku od osam dana od prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 306/2020 od 05.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Leskovcu za postupanje u predmetu P1 306/2020 istaknut od strane tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati na ime naknade štete u visini razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade za vremenski period od 01.04.2014. godine do 01.01.2020. godine, iznos od 212.909,78 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i zakonskom zateznom kamatom od dospelosti poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati na ime naknade štete u visini razlike između dodatka na zaradu u skladu sa Zaključkom Vlade RS, 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, obračunatog na zaradu u visini minimalne zarade i isplaćenog dodatka na zaradu u skladu sa Zaključkom Vlade RS, 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine za vremenski period od 01.04.2017. godine do 01.01.2020. godine, iznos od 101.591,88 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i zakonskom zateznom kamatom od dospelosti poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužilje protiv tužene radi isplate naknade štete zbog neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada za vremenski period od 01.01.2016. godine do 01.01.2020. godine. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati novčani iznos od 27.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5347/2022 od 11.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 306/20 od 05.10.2022. godine u stavu drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije shodno članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke shodno članu 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u spornom periodu bila u radnom odnosu kod tužene na poslovima NKV radnika. Rešenjem tužene od 23.02.2007. godine tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod SO Štrpce, Sekretarijat za opštu upravu i zajedničke poslove na radno mesto „...“ počev od 23.02.2007. godine. Rešenjem tužene broj ... od 01.07.2010. godine tužilji je utvrđen koeficijent od 6,40 a isti je uvećan za 0,4% za svaku navršenu godinu radnog staža a obračun plate po ovom rešenju vršen je od 01.07.2010. godine. Rešenjem tužene broj .. od 26.03.2009. godine, tužilji je utvrđen koeficijent od 6,40 uvećan po osnovu složenosti i odgovornosti poslova za dodatni koeficijent u visini od 0,53 a ovako uređen koeficijent od 6,93 uvećava se za 0,4% za svaku navršenu godinu staža kod poslodavca, a istim rešenjem je utvrđeno da se plata zaposlene iz tačke 1. ovog rešenja uvećava za 50% zato što ona živi i radi na teritoriji AP KiM, a obračun plate po ovom rešenju vršen je od 01.02.2019. godine. Rešenjem od 12.11.2019. godine, tužilja je raspoređena na radno mesto „poslovi ...“ razvrstana u petu vrstu radnih mesta u Odeljenju za opštu upravu i zajedničke poslove pri Opštinskoj upravi Opštine Štrpce. Obračun zarade tužena je vršila prema navedenom rešenju. Tako utvrđena zarada po osnovu radnog angažovanja tuženih na Kosovu i Metohiji uvećana je za 50% po osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđena je tražena razlika zarade, i to u visini razlike između minimalne zarade i osnovne zarade za period od marta 2017. godine zaključno sa decembrom 2019. godine u iznosu od 212.909,78 dinara, na ime naknade štete u visini razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade za traženi vremenski period i iznos od 101.591,88 dinara, na ime razlike u visini tzv. „kosovskog dodatka“ za isti period.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužilji zarada isplaćena uz uvećanje od 50%, na koji način je ukupno realizovana zarada veća od minimalne. Saglasno navedenom prvostepeni sud je ocenio da tužilja neosnovano potražuje navedenu razliku.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda pa je s pozivom na član 104. stav 1, član 105. stav 1. i član 107. stav 1. Zakona o radu, na članove 5. i 6. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave i na Zakon o budžetu Republike Srbije, ocenio da je žalba tužilje neosnovana.

Vrhovni sud nije prihvatio stanovište drugostepenog suda, jer je ocenio da je ono zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Shodno Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima Autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 86/19), u članu 5. stav 2. reguliše se pravo na isplatu minimalne zarade. Osim toga, shodno Zaključku Vlade Republike Srbije 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine i Zakonu o budžetu Republike Srbije tužilji pripada pravo na uvećanje pripadajuće zarade u visini od 50% mesečno. Prema nalazu sudskog veštaka, prema utvrđenom koeficijentu, tužilji je plata obračunata u manjem iznosu od minimalne zarade i na taj iznos plata je uvećavana za 50% mesečno. Takav obračun je protivan citiranim propisima. Tužilja imao pravo na isplatu minimalne zarade i na uvećanje od 50% obračunato na taj iznos. Isplaćena ukupna zarada tužilje u spornom periodu manja je od iznosa koji se dobija obračunom i primenom minimalne zarade uz uvećanje iste za 50% mesečno, saglasno čemu je zaključak nižestepenih sudova donet pogrešnom primenom materijalnog prava.

Prema konačnom uspehu stranaka u sporu, tužilji primenom čl. 153, 154. i 163. ZPP, pripada pravo na naknadu troškova prvostepenog postupka u ukupnom iznosu od 85.180,06 dinara, i to za sastav tužbe 9.000,00 dinara, za sastav jednog obrazloženog podneska 9.000,00 dinara, za troškove veštačenja 8.000,00, za pristup advokata na dva održana ročišta po 10.500,00 dinara (ukupno 21.000,00 dinara), za pristup advokata na jedno neodržano ročište 6.000,00 dinara sudske takse na tužbu i prvostepenu presudu u iznosu od po 16.090,03 dinara (ukupno 32.180,06 dinara). Tužilji pripada i pravo na naknadu troškova žalbenog postupka u ukupnom iznosu od 50.180,06 dinara i to: za sastav žalbe 18.000,00 dinara i sudske takse žalbu i odluku po žalbi po 16.090,03 dinara (ukupno 32.180,06 dinara), sve prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom i stavu trećem izreke.

Prema uspehu tužioca u revizijskom postupku, tužena je u obavezi da tužilji saglasno odredbama čl. 153, 154. i 163. ZPP naknadi i troškove u ukupnom iznosu od 98.450,17 dinara i to: za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, sudsku taksu na reviziju u iznosu od 32.180,07 dinara, i sudsku taksu na odluku o reviziji 48.270,10 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama, zbog čega je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković