Nezakonitost otkaza zbog nedokazane upotrebe alkohola na radu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarice, članova veća, u parnici tužioca N.V. iz S.K., čiji je punomoćnik E.V., advokat iz N.S., protiv tuženog C.z.r. d.o.o. B. iz B., čiji je punomoćnik D.J., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2008/15 od 16.09.2015. godine, u sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2008/15 od 16.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 389/2014 od 30.03.2015. godine poništeno je rešenje tuženog br. 010-173 od 10.04.2012. godine o otkazu ugovora o radu br. 04-102 od 18.03.2010. godine (sa aneksom tog ugovora br. 04-09 od 09.01.2012. godine) tužiocu na poslovima sortirača u Otkupnom centru N.S. u Profitnom centru Z.S., te je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad na njegove ranije poslove ili poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 142.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2008/15 od 16.09.2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se određeno ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog na radnom mestu sortirača po aneksu ugovora o radu od 09.01.2012. godine. Dana 12.03.2012. godine došao je na posao oko 6,00 časova i oko 09,30 časova je otišao na doručak, kada je u prostoriju gde je jeo ušao radnik koji radi na reciklaži i uneo pivo od dva litra, kiselu vodu i sok koje je stavio u frižider. Nakon što je tužilac doručkovao, vratio se na svoje radno mesto, a u prostoriju je ušao Đ.G., koga je radnik na reciklaži A. ponudio pivom. Đ.G. je popio jednu čašu piva. Nakon toga je S.J. došao u prostoriju gde je bio tužilac i pronašao otvorenu flašu piva od dva litra ispod stola. Pozvao je tužioca, A.B., Đ.G. i P.O. kako bi utvrdio ko je uneo flašu piva i pio iz nje. S.J. je pozvao referenta za pravne poslove, koji mu je rekao da od zaposlenih uzme izjave o predmetnom događaju, što je on i učinio. Tom prilikom tužilac nije podvrgnut alkotestiranju radi provere da li je kritičnog dana konzumirao alkohol. Dana 23.03.2012. godine tuženi je sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline zbog upotrebe alkohola u toku rada i nedoličnog i uvredljivog ponašanja prema zaposlenima.U obrazloženju upozorenja naveo je da je tužioca 12.03.2012. godine oko 12,30 časova prijavio rukovodilac S.J. jer je pronašao u kancelariji, koju zaposleni koristi, pivsku flašu od dva litra, iz koje je bilo ispijeno dve trećine sadržaja, a tužilac se osećao na alkohol i tom prilikom je vređao, histerično vikao i pretio drugom zaposlenom, čime je povredio član 72. Pravilnika o radu. Tužilac je upozorenje preuzeo, ali je odbio da potpiše njegov prijem. Dana 02.04.2012. godine tužilac se izjasnio na upozorenje, tako što je osporio u celosti navode sadržane u njemu. Osporenim rešenjem tuženog od 10.04.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline koji se ogledaju u upotrebi alkohola u toku rada, nedoličnom i uvredljivom ponašanju prema zaposlenima, sa pozivom na čl. 179. tač. 2. i 3 i 192. Zakona o radu i čl. 69, 71, 72 i 74. Pravilnika o radu tuženog. U obrazloženju otkaznog rešenja su navedene povrede radne obaveze koje su navedene i u upozorenju o otkazu ugovora o radu. Tuženi je 17.04.2012. godine sačinio službenu belešku u kojoj je konstatovao da je tužilac odbio da preuzme rešenje o otkazu ugovora o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Članom 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...) predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članovi 69. i 71. Pravilnika o radu tuženog sadrže gotovo identične odredbe, dok su članom 72. ovog Pravilnika navedene povrede radne obaveze zbog kojih poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, među kojima su i sledeće povrede: nasilničko, nedolično ili uvredljivo ponašanje prema pretpostavljenima, zaposlenima i strankama i dolazak na rad pod dejstvom alkohola i drugih opojnih sredstava i upotreba istih u toku rada.

U konkretnom slučaju, u postupku pred sudovima nije dokazano da je tužilac učinio povrede radnih obaveza koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret. Naime, tuženi (na kome je teret dokazivanja postojanja povreda radnih obaveza koje su tužiocu stavljene na teret i njegove krivice) nije pružio nesumnjive dokaze da je tužilac počinio povrede radnih obaveza i radne discipline koje se ogledaju u upotrebi alkohola u toku rada i nedoličnom ili uvredljivom ponašanju prema zaposlenom, koje su kvalifikovane kao povrede predviđene članom 72. Pravilnika tuženog, pa i po shvatanju ovog suda, nije nastupio osnov za prestanak radnog odnosa tužioca otkazom ugovora o radu na osnovu člana 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu, što rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim, pa je kao takvo pravilno i poništeno.

Nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu i time njegovog prestanka radnog odnosa kod tuženog, ima za posledicu vraćanje na rad kod tuženog primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa je u ovom delu tužbenog zahteva pravilno odlučeno.

Navodima revizija se pobija utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.