Nezakonit otkaz trudnoj zaposlenoj zbog blagovremenog obaveštenja o trudnoći

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Miladinović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegracije, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1689/19 od 05.07.2019. godine, u sednici održanoj 07.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1689/19 od 05.07.2019. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 189/18 od 26.11.2018. godine, tako što SE USVAJA tužbeni zahtev tužilje i poništava kao nezakonito rešenje tuženog broj 06/1464/13 od 29.05.2013. godine o otkazu ugovora o radu i obavezuje se tuženi da tužilju vrati na rad u roku od osam dana od dana prijema otpravka ove presude.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji na ime troškova celog parničnog postupka isplati iznos od 81.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 189/18 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 29.05.2013. godine i da se obaveže tuženi da je vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1689/19 od 05.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje sa predlogom da se revizija odbaci ili odbije.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilji raspoređenoj na poslovima referent prodaje je pobijenim rešenjem tuženog od 29.05.2013. godine (pogrešno naveden u izreci kao donet 29.05.2012. godine) otkazan ugovor o radu od 29.03.2011. godine, sa pratećim aneskima zbog prestanka potrebe za njenim radom. Radni odnos joj je prestao zaključno sa 13.06.2013. godine, uz isplatu otpremnine. Odlukom o izmenama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 26.04.2013. godine, smanjen je broj izvršilaca na poslovima radnog mesta referenta ... za jednog izvršioca, a prestala je potreba za radom 15 zaposlenih u roku od 90 dana, pa tuženi nije bio dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih. Dana 30.05.2013. godine kod tuženog je bilo ukupno 647 zaposlenih na neodređeno vreme. Tuženi je četiri godine u nazad negativno poslovao, te je kod tuženog došlo do organizacionih promena i smanjenja broja izvršilaca, (između ostalog i na poslovima na kojima je radila tužilja) a kao glavni kriterijum je bilo radno iskustvo, pa su za tehnološki višak proglašeni oni zaposleni koji su imali najmanje iskustva, pa i tužilja koja je bila „najmlađi“ referent. Tužilja je 2007. godine bila zaposlena na poslovima ..., a 2013. godine je raspoređena na poslove referenta .... Tužilja je koristila godinu dana porodiljskog odsustva i još jedan mesec bolovanja zbog deteta. U vreme donošenja pobijenog rešenja o otkazu ugovora o radu od 29.05.2013. godine, kao tehnološkom višku, tuženi nije imao saznanje da tužilja odsustvuje sa rada zbog trudnoće s`obzirom na to da je tužilja rešenje o otkazu je primila 11.06.2013. godine u prostorijama poslodavca, a obaveštenje o trudnoći sa medicinskom dokumentacijom o tome je dostavila tuženom preporučenom pošiljkom 12.07.2013. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužilje na rad. Po nalaženju sudova tuženi je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom tužilje od 29.05.2013. godine, zakonito doneo na osnovu člana 179.stav 1. tačka 9. i 158. stav 1. Zakona o radu –ZOR („Službeni glasnik RS“ br.24/05.... 32/13) pa nema osnova za poništaj i reintegraciju ( član 191. Zakona o radu) jer tuženi u vreme donošenja otkaznog rešenja nije imao saznanje da tužilja odsustvuje sa rada zbog trudnoće, budući da je tužilja obaveštenje dostavila tuženom po isteku roka od 30 dana (koji je prošao od 11.06.2013. do 12.07.2013. godine).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 187. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 25/04 , 61/05, 54/09 i 32/13 koji je bio u primeni u vreme formiranja otkaznog razloga) je propisano da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Stavom 3. istog člana, propisano je da je rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo ako je na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prijema otkaza obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. Odredbom člana 185. stav 5. istog zakona propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu, tužilji je otkazan ugovor o radu sa 13.06.2013. godine, protivno odredbi člana 187. Zakona o radu, budući da je tužilja obaveštenje o trudnoći sa medicinskom dokumentacijom o tome dostavila tuženom preporučenom pošiljkom 12.07.2013. godine, pa zato počev od dana posle dostavljanja pobijenog rešenja o otkazu kao prvog dana roka određenog na dane (koji se tako računa u smislu člana 103. stav 2. ZPP), pa do ovog datuma nije protekao rok od 30 dana iz člana 187. stav 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 32/13- koji je bio na snazi u vreme donošenja pobijenog rešenja o otkazu ugovora o radu).

Osnovano se navodima revizije ukazije da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer je tuženom činjenica o tužiljinoj trudnoći bila poznata u zakonskom roku od 30 dana iz člana 187. ZOR. Naime, tužilja je blagovremeno preporučenom pošiljkom od 12.07.2013. godine obavestila tuženog da joj je konstatovana trudnoća. Smisao citirane zakonske odredbe je posebna zaštita od otkaza određenim kategorijama radnika i to za vreme trudnoće i u drugim situacijama propisanim odredbom člana 187. stav 1. istog zakona, pa je s obzirom na to da je tuženi blagovremeno saznao za činjenicu da je tužilja trudna, po stanovištu ovog suda rešenje o tužiljinom otkazu doneto nezakonito.

Posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je reintegracija zaposlenog, pa je na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, Vrhovni kasacioni sud odlučio da tuženog obaveže da tužilju vrati na rad.

Kako je pobijena presuda preinačena, to je odlučeno i o troškovima celog postupka na osnovu članova 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP, pa je obavezan tuženi da tužilji nadoknadi troškove prvostepenog postupka koji se odnose na: sastav tužbe u visini od 6.000,00 dinara, za sastav jednog podnesaka iznos od 6.000,00 dinara, za pristup na šest održanih ročišta iznos od 45.000,00 dinara (po 7.500,00 dinara za svako). Takođe, joj pripadaju i troškovi drugostepenog postupka za sastav dve žalbe iznos po 12.000,00, što ukupno iznosi 81.000,00 dinara. Troškovi sastava revizije nisu dosuđeni, zato što ih tužilja nije zahtevala. Visina troškova je odmerena u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, i na osnovu člana 153. stav 1, 154. stav 2, 165. stav 2, 163. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić