Revizija delimično odbačena zbog nedostatka pravnog interesa, a delimično odbijena kao neosnovana

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2740/23 od 25.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 653/20 od 19.04.2023. godine, u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 653/20 od 19.04.2023. godine, u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavio reviziju zbog potrebe razamatanja pravnih pitanja u interesu građana i ujednačavanja sudske prakse, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca u odnosu na odbijajući deo pobijane presude, kao izuzetno dozvoljenoj.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz zaključak da je naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora obračunata zajedno sa naknadom troškova ishrane u toku rada u skladu sa odredbama Kolektivnog ugovora tuženog, kako je to utvrdio sudski veštak, osim za mesece koji su dosuđeni u izreci presude, pa da je u preostalom delu, kao neosnovan, odbio tužbeni zahtev tužioca.

Shodno tome, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za dozvoljenost revizije tužioca u odnosu na stav jedan i tri izreke pobijane presude, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca u odnosu na stav jedan i tri izreke pobijane presude nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 20.12.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude (stav dva i tri izreke) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Sledom izloženog, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u stavu dva izreke na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3) a u vezi čl. 408. i 420. ZPP i utvrdio da revizija tužioca u tom delu nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Naime, iz pobijane drugostepene presude proizilazi, da je tužilac delimično uspeo u sporu, te da nema pravni interes za izjavljivanje žalbe na odluku sadržanu u stavu prvom izreke, zbog čega je drugostepeni sud, u skladu sa članom 378. stav 3. ZPP, u tom delu odbacio žalbu tužioca.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je žalba tužioca, u tom delu, odbačena kao nedozvoljena.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. a u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković