Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu radi novčanog potraživanja
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljenu reviziju tuženog izjavljenu protiv pravnosnažne presude u radnom sporu. Kako se spor odnosi na novčano potraživanje, a ne na zasnivanje ili prestanak radnog odnosa, a vrednost spora ne prelazi cenzus, revizija nije dozvoljena.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 23/2021
25.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport – Pančevo“, koga zastupa Saša Levnajić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2569/20 od 09.10.2020. godine, u sednici veća od 25.03.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2569/20 od 09.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 174/19 od 15.06.2020. godine, stavovima od prvog do četvrtog izreke, usvojeni su tužbeni zahtevi i obavezan je tuženi da tužilji na ime razlike zarade za ostvarene, a neplaćene efektivne časove rada dužeg od radnog vremena, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao i na ime razlike zarade za rad nedeljom, za period naveden u ovim stavovima izreke isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog iznosa do konačne isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime manje isplaćene razlike u zaradi obračuna i uplati nadležnoj filijali PIO fonda u Pančevu razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila isplatu troškova za ishranu u toku rada, od dosuđenih 1.782,41 dinara za maj do traženih 1.787,41 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.612,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2569/20 od 09.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 174/19 od 15.06.2020. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i delu stava sedmog izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.612,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u preostalom delu stava sedmog izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka počev od presuđenja pa do izvršnosti. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužilja je tražila isplatu razlike zarade za ostvarene, a neplaćene efektivne časove rada duže od radnog vremena, razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada, troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora i razlike zarade za rad nedeljom, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 172.059,84 dinara.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 423/2021: Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog niske vrednosti predmeta spora
- Rev2 807/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u radnom sporu kao nedozvoljene
- Rev2 194/2021: Odbačaj revizije u radnom sporu zbog nedovoljne vrednosti predmeta spora
- Rev2 299/2021: Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog vrednosti predmeta spora
- Rev2 1511/2020: Odbacivanje revizije u radnom sporu kao nedozvoljene
- Rev2 3455/2021: Ništavost odredaba kolektivnog ugovora o naknadama zbog privremenog zakonskog umanjenja
- Rev2 175/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u radnom sporu