Rešenje o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u radnom sporu
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj i odbacio je kao nedozvoljenu reviziju protiv presude Apelacionog suda. Pravno pitanje je rešeno praksom, a vrednost spora je ispod cenzusa za redovnu reviziju.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2307/2023
27.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ iz Sombora, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 505/23 od 22.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 27.02.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 505/23 od 22.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 505/23 od 22.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 880/21 od 08.11.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade za period od 01.08.2018. godine do 31.07.2021. godine isplati 157.024,17 dinara sa zateznom kamatom od 12.08.2022. godine do isplate, kao i iznos od 31.135,62 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 11.08.2022. godine i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka sa zateznom kamatom, a rešeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 505/23 od 22.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o glavnom zahtevu i delu odluke da tužilja snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kod tužene, kao javne službe u oblasti zdravstva. O ovom zahtevu tužilje odlučeno je u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine prema kome zaposleni kojima se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kome je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 06.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 157.024,17 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 2238/2023: Nedozvoljena revizija u radnom sporu za isplatu troškova ishrane i regresa
- Rev2 2607/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev2 803/2024: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za isplatu regresa
- Rev2 1707/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu
- Rev2 645/2024: Nedozvoljenost posebne i redovne revizije u radnom sporu o isplati naknada
- Rev2 2517/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
- Rev2 320/2025: Vrhovni sud odbacuje reviziju u sporu za naknadu za topli obrok