Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1938/22 od 09.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 53/20 od 24.11.2021. godine u stavovima drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011, ... 18/2020), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana. Predmet odlučivanja u ovoj pravnoj stvari je naknada štete zbog nezakonitog otkaza i neisplaćenog dela zarade za utuženi period. O tužbenom zahtevu je odlučeno u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem i obavljenim veštačenjem od strane veštaka ekononsko-finansijske struke i ocenom koji iznos tužiocu treba da bude dosuđen u konrketnom slučaju za sporni period. Pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse – odluke ovog suda u sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, a tužilac ne dostavlja pravnosnažne sudske odluke kojima je eventualno odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari. U konkretnom slučaju ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava, a posebna revizija se ne može izjavljivati zbog nepotpuno ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Stoga je odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3. ZPP).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa (što je ovde slučaj), revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 15.06.2013. godine. Vrednost spora u tužbi je opredeljena na 999.000,00 dinara, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 67.970,92 dinara. Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković