Vrhovni kasacioni sud: Regres za godišnji odmor je uračunat u koeficijent plate narodnih poslanika

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 598/20 od 15.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora shodno odredbi člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu isplati iznos od 87.227,60 dinara (neto iznos) u pojedinačnim iznosima za svaku godinu sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca u odnosu na stav prvi izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude, u odnosu na stav treći izreke, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u periodu od juna 2008. godine zaključno sa majem 2012. godine. Rešenjem administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije primljen je na stalni rad i utvrđen mu je koeficijent za obračun i isplatu plate u visini 8.60. U spornom periodu tužilac je prisustvovao na 190 sednica Skupštine i njenih odbora, a kako mu tužena nije isplatila dnevnice i regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu, to je prvostepeni sud primenom odredbi člana 10. i 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, usvojio tužbeni zahtev tužioca, u neto iznosu, a visinu je utvrdio iz nalaza veštaka.

Drugostepeni sud je ocenio da je u delu za naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer se u konkretnom slučaju na narodne poslanike na stalnom radu u Narodnoj Skupštini primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Primenom odredbe člana 4. stav 2. navedenog zakona, tužiocu je naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora već uračunata u koeficijent, pa je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku u navedenom delu i odbio zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio zahtev tužioca za naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Odredbom člana 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br.34/2001, 62/2006...21/2016), uređuje se način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja između ostalog i narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini. Plata lica iz člana 1. ovog zakona prema pravilima iz člana 2. utvrđuje se na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenata, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i platu u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 3. stav 2. istog zakona propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije.

Prema pravilima iz člana 4. istog zakona koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje odmora.

Odredbom člana 13. istog zakona, propisano je da izabrano, imenovano i postavljeno lice i zaposleni koji za puno radno vreme, do primene koeficijenata prema članu 7, 8. i 9. ovog zakona, ostvaruje platu uvećanu po osnovu dodatka za ishranu u toku rada i mesečnog iznosa regresa za godišnji odmor utvrđenog aktom Vlade, u većem iznosu od plate obračunate po odredbama ovog zakona, isplata plate vršiće se u zatečenom iznosu sve dok plata koja mu pripada po odredbama ovog zakona ne dostigne taj iznos, a najduže do 31. decembra 2001. godine, dok je odredbom člana 15. stav 1. tačka 3. predviđeno da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe članovi 6, 8. i 8a Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 7/91, 44/98).

Odredbom člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 7/91...44/98), propisano je da narodnom poslaniku na stalnom radu u Skupštini pripada regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 60% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici isplaćene u poslednja tri meseca. Članom 25. istog zakona, predviđeno je da se primanja narodnih poslanika (članovi 10-24. Zakona), obračunavaju u visini utvrđenoj ovim zakonom ako posebnim zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona, nije drugačije određeno. Imajući u vidu navedene norme, narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini ne pripada pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na obračun plata i dodataka na plate narodnih poslanika primenjuje se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama (poseban zakon), pa kako je u konkretnom slučaju dodatak na platu (naknada za regres) već sadržan u koeficijentu, to je pravilno pobijanom odlukom zahtev tužioca odbijen.

Neosnovano je pozivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, neosnovan je navod revizije da je na potraživanje tužioca u konkretnom slučaju trebalo da se primeni odredba člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer je primena navedene odredbe isključena odredbom člana 25. istog zakona, s obzirom da je posebnim zakonom i to Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, u članu 4. propisano da je u koeficijentu za obračun plate sadržan i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Takođe, suprotno navodima revizije, činjenica da su članom 15. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, stavljene van snage odredbe člana 6, 8. i 8a, ali ne i član 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nije od značaja imajući u vidu da je članom 13. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, predviđeno da će se isplata plate (pa i dodataka), vršiti najduže do 31.12.2001. godine, te da je na ovaj način ograničena primena i člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Imajući u vidu izneto, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić