Presuda Vrhovnog kasacionog suda o otkazu ugovora o radu blagajnika

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mila Simić, advokat iz ..., protiv tužene Banka Intesa AD Beograd , čiji je punomoćnik Zoran Naumović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3894/18 od 25.01.2019. godine, na sednici održanoj 12.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3894/18 od 25.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Despotovcu P1 492/15 od 25.10.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 492/15 od 09.01.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tužene o otkazu ugovora o radu broj .. od 03.07.2015. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zbog izvršene povrede radne obaveze. Stavom drugim izreke, odlučeno je da će se o troškovima postupka odlučiti naknadno.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3894/18 od 25.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena delimična prvostepena presuda sa ispravkom.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz odredbe člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom na koji se neosnovano ukazuje u reviziji. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom, a za svoju odluku dao obrazložene i jasne razloge zbog čega je neosnovano ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene u ekspozituri u ... na poslovima blagajnika. Rešenjem tužene od 03.07.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu sa svim pripadajućim aneksima zbog izvršene povrede radne obaveze iz člana 7. tačka 4, 14. i 22. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanje zaposlenih u toku rada i materijalna odgovornost zaposlenih kod tuženog od 16.04.2014. godine. Navedena povreda se sastojala u tome što je tužilja 23.05.2015. godine izvršila nedopuštenu transakciju isplate sa tekućeg računa klijenta banke bez njegovog prisustva, što je učinila i 06.04.2015. godine sa računa klijenta BB, u vreme kada klijent nije bio prisutan, što je suprotno navedenom Pravilniku, kojim je članom 7. propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to preduzimanje nedozvoljenih radnji, odnosno radnji koje banku izlažu operativnom ili reputacionom riziku (tačka 4.), nepridržavanje ili nepoštovanje procedure radnih instrukcija i drugih pravila i drugih internih dokumenata banke koje je uzrokovalo ili moglo da uzrokuje nastupanje štetnih posledica, odnosno koje je izazvalo nastupanje operativnog ili reproduktivnog rizika ili štete za banku (tačka 14.) i vršenje fiktivnih transakcija, transakcija bez prisustva klijenta, transakcija bez prethodne provere propisanih ličnih, identifikacionih dokumenata i drugih obaveznih dokumenata i instrumenata obezbeđenja čija provera je neophodna i propisana internim aktom kod poslodavca (tačka 22.). Pre donošenja rešenja o otkazu tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga koja je sadržalo sve činjenice vezane za propust u radu tužilje, kao i da je propust takve prirode da predstavlja povredu radne obaveze koja se tužilji stavlja na teret koja je utvrđena pravilnikom. Tužilja se na upozorenje nije izjasnila.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to član 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, kada su odbili zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje od 06.04.2015. godine i 23.05.2015. godine, kada je radila na poslovima blagajnika, stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 7. tačke 4, 14. i 22. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalne odgovornosti zaposlene kod tuženog, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakna o radu.

Naime, da bi bio zakonit otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze potrebno je da postoji protivpravna radnja zaposlenog i njegova krivica za tu radnju u stepenu namere ili krajnje nepažnje. U konkretnom slučaju tužilja je u navedenom periodu radeći svoje poslove učinila više nepravilnosti u radu sa nalozima klijenata izvršavajući nedopuštene transakcije isplate sa tekućeg računa klijenta banke bez njihovog prisustva, kršeći time interne akte banke u vezi sa poslovanjem, nepridržavanjem ili nepoštovanjem procedure i radnih instrukcija i vršenjem fiktivnih transakcija i transakcija bez prisustva klijenta, zbog čega se radi o propustima u radu zaposlenog, konkretno tužilje, koji su se ponavljali, što sve jeste, suprotno navodima revizije, detaljno opisano i precizirano vremenom, mestom i načinom izvršenja svake radnje, kako u upozorenju tako i u rešenju o otkazu ugovora o radu, a što jeste ponašanje sa krajnjom nepažnjom u vršenju radnih obaveza, čime je učinjena povreda istih, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Rešenjem o otkazu su utvrđene povrede radne obaveze zbog kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu i zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu, a zatim je sadržina tih povreda navedena u izreci spornog rešenja uz precizno navođenje internih akata suprotno kojima je tužilja vršila radne obaveze, pa je u obrazloženju rešenja opisana svaka pojedinačna radnja tužilje kojom je učinila povrede radne obaveze i data pouka o pravnom leku. Tužilac je, suprotno revizijskim navodima, u potpunosti poštovao zakonom predviđenu proceduru time što je nakon udaljenja tužilje sa rada istoj dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u skladu sa odredbom člana 180. Zakona o radu, sa decidnim navođenjem činjenica i dokaza koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz i rokom za davanje odgovora na upozorenje, na koje upozorenje se tužena nije izjasnila, zbog čega je rešenje o otkazu doneto saglasno odredbi člana 185. stav 1. Zakona o radu kojim je propisano da se ugovor o radu otkazuje rešenjem u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Neosnovani su i revizijski navodi o lakšim i težim povredama radne obaveze u smislu ustaljene prakse tužioca, što tužilja nije ni dokazala, i stim u vezi stepenom krivice, kao i navođenjem da je učinjena povreda prava na odrbranu iz člana 33. Ustava Republike Srbije, kojim se garantuje pravo na odbranu lica okrivljenog za krivično delo, što se svakako u konkretnom slučaju ne može poistovetiti sa povredom radne obaveze i što ovde nije relevantno, jer to nije predmet uređenja Zakona o radu niti statuta i pravilnika tuženog.

Ostalim navodima revizije, ponavljaju se žalbeni navodi koji su suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane apelacionog suda, za koje je apelacioni sud dao podrobne i jasne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud te ih neće detaljno obrazlagati shodno članu 414. stav 2. ZPP, a ostalim navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić