Pravična naknada nematerijalne štete zbog teške povrede na radu

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2037/2019 od 25.12.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati 150.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, dok je za veći iznos od dosuđenog do traženih 900.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; 180.000,00 dinara za pretrpljeni strah dok se za veći iznos od dosuđenog do traženih 700.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; 420.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ,dok je za veći iznos od dosuđenog do traženih 2.500.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2023. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 361.489,00 dinara, od toga 307.489,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 982/2024 od 10.04.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove do iznosa od 80.000,00 dinara, za pretrpljeni strah do iznosa od 120.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti do iznosa 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2023. godine do isplate i u odbijajućem delu stava prvog izreke i u tom delu žalbe tuženog i tužioca odbijene kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je za veći iznos od dosuđenog u stavu prvom izreke do iznosa dosuđenih u usvajajućem delu stava prvog izreke pobijane presude po osnovu naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove do iznosa od 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah do iznosa od 180.000,00 dinara i za umanjenje opšte životne aktivnosti do iznosa od 420.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 344.489,00 dinara od čega 307.489,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka od navedenog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 361.489,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, protiv stava pravog izreke u delu kom je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu, s predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP i protiv stava drugog izreke kojim je delimično preinačena prvostepena presuda primenom člana 403. stav 2 tačka 2. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove rvizijskog postupka je tražio i opredelio.

Ispitujući pobijanu odluku u preinačenom delu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da u postupku pred drugostepenim sudom odluka nije doneta posle održane rasprave pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima servisera ... u Sektoru proizvodnje i održavanja. Dana 24.09.2016. godine u subotu (koja je tužiocu bila radni dan) prilikom obavljanja radnog zadatka po nalogu pretpostavljenog poslovođe pretrpeo je povredu na radu uzrokovanu padom sa merdevina sa visine 2 – 2,5 m, usled pada stuba električne energije. Povodom predmetne povrede od strane odgovornog lica tuženog popunjen je izveštaj o povredi na radu koju je tužilac pretrpeo navedenog dana u 12,45 odnosno petom radnom satu od početka rada. Tom prilikom tužilac je imao radno odelo, rukavice i radne cipele i nije bio zadužen posebnom opremom za rad na visini. Uslovi rada su bili normalni prilikom obavljanja radnog zadatka. Tužilac se ponašao na uobičajen način, proveravao svaki stub i postupao kako uvek postupa u takvim okolnostima.

Veštačnjem Komisije lekara Instituta sudske medicine u Beogradu utvrđeno je da da je tužilac kritičnog dana zadobio povredu kvalifikovanu kao laka telesna (nagnječenje kože u predelu glave i vrata). Zadobijene povrede kod većine ljudi ne dovode do zaostajanja bilo kakvih posledica, s tim da je kod tužioca postojalo posebno svojstvo organizma u vidu anomalije krvnih sudova koja je bila asimptomatskoj fazi, dok je povreda glave koju je tužilac kritičnom prilikom zadobio direktno mogla dovesti do povećane popustljivosti za eritrocite i mikrokrvarenje, te je neurološki deficit mogao nastupiti nekoliko dana do nekoliko nedelja, a što je u konkretnom slučaju bilo kod tužioca. Zaostali funkcionalni deficit u vidu postojanja levostrane hemipareze je umereno teškog stepena, usled čega tužilac trpi i trpeće duševni bol umerenog stepena. Usled postojeće levostrane hemipareze umereno teškog stepena, kod tužioca postoji umanjenje opšte životne aktivnosti od 20%. Tužilac je usled povređivanja trpeo fizičke bolove i strah, čiji su intenzitet i dužinu trajanja nižestepeni sudovi detaljno utvrdili i opisali u svojim odlukama, na koje se upućuje radi izbegavanja suvišnog ponavljanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 164. Zakona o radu i 200 ZOO, ocenio da je tuženi odgovoran za prouzrokovanje nematerijalne štete tužiocu usled zadobijene povrede na radu i da nema doprinosa tužiocu nastanku štete u smislu člana 192 ZOO, te da s tim u vezi, kao i s obzirom na utvrđene okolnosti slučaja, tužiocu pripada 150.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, 180.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 420.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom presuđenja do isplate. U preostalom delu prvostepeni sud je odbio zahtev tužioca preko dosuđenih do traženih iznosa naknada, kao previsoko postavljen.

Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je tuženi odgovoran za prouzrokovanje nematerijalne štete tužiocu usled zadobijene povrede na radu i da nema doprinosa tužiocu nastanku štete, ali da je dosuđene iznose traženih vidova naknade nematerijalne štete previsoko odmerio, zbog čega je pozivom na primenu člana 200. ZOO delimično preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev za pretrpljene fizičke bolove preko 80.000,00 dinara do dosuđenih 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah preko 120.000,00 dinara do dosuđenih 180.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko 300.000,00 dinara do dosuđenih 420.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom presuđenja do isplate. U preostalom usvajajućem i odbijajućem delu, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio član 200. ZOO kada je delimično preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev.

Članom 200. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu (stav 1.). Prilikom odlučivanja o zahtevu na naknadu nematerijalne štete, kao i visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (stav 2.).

U smislu citirane zakonske odredbe, visina nematerijalne naknade štete određuje se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o njenoj visini, vodi se računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvom svrhom. Novčana naknada ima za svrhu da se oštećenom pruži odgovarajuća satisfakcija prema značaju povređenog dobra i težini povrede radi uspostavljanja psihičke i emocijalne ravnoteže koja je postojala pre nastanka štete.

Imajući u vidu navedeno, a s obzirom na utvrđene okolnosti konkretnog slučaja: da je tužilac kritičnom prilikom zadobio povredu kvalifikovanu kao laka telesna (nagnječenje kože u predelu glave i vrata) koja kod većine ljudi ne dovode do zaostajanja bilo kakvih posledica, ali da je zbog posebnog svojstva organizma u vidu anomalije krvnih sudova koja je bila asimptomatskoj fazi, zadobijena povreda kod tužioca direktno dovela do povećane popustljivosti za eritrocite i mikrokrvarenje te nastupanja neurološkog deficita u vidu postojanja levostrane hemipareze umereno teškog stepena, kao i utvrđeni intezitet i dužinu pretrpljenog bola i straha i trajnih posledice umanjenja opšte životne aktivnosti od 20%, to i po oceni Vrhovnog suda, tek uvećani iznosi traženih naknada nematerijalne štete dosuđeni prvostepenom presudom, predstavljaju pravične naknade za tužioca kojima se može postići satisfakcija radi uspostavljanja psihičke i emocijalne ravnoteže, koja je postojala pre nastanka štete.

Kako su kod iznetog dosuđeni iznosi prvostepenom presudom odmereni tako da u svemu odgovaraju značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi, po svakom od traženih osnova, to tužiocu pravilnom primenom člana 200. ZOO po oceni Vrhovnog suda pored 80.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, 120.000,00 za pretrpljeni strah i 300.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, pripada i razlika do punog iznosa pravičnih naknada, kao u izreci prvostepene presude.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav. 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu revizija je izjavljena protiv stava prvog izreke drugostepene presude kojim je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu. Po oceni Vrhovnog suda u navedenom delu nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer visinu pravične naknade nematerijalne štete sud odmerava prema činjenicama i okolnostima u svakom konkretnom slučaju, pa nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene u navedenom delu, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog odbijajućeg dela je 3.350.000,00 dinara.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to primenom člana 403. stav 3. ZPP, revizija izjavljena protiv stava prvog izreke drugostepene presude kojim je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu, nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. i 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluku o troškovima revizijskog postupka, Vrhovni sud je doneo na osnovu člana 165. stav 2., u vezi člana 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužiocu su priznati troškovi na ime angažovanja punomoćnika - advokata, za sastav revizije od 27.000,00 dinara, primenom Advokatske tarife važeće u vreme preduzimanja te parnične radnje („Službeni glasnik RS“ br. 43/23 od 26.05.2023. godine), za sudsku taksu na reviziju 29.200,00 dinara i na odluku po reviziji 43.800,00 dinara primenom Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, ... 95/18). Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković