Odbijanje revizije; zakonit otkaz nakon dobrovoljnog prijavljivanja za program viška zaposlenih

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog „AIR SERBIA“ A.D. iz Beograda, čiji je punomoćnik Đorđe Simić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4167/17 od 22.11.2018. godine, na sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4167/17 od 22.11.2018. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Treći osnovni sud u Beogradu, presudom P1 307/14 od 17.01.2017. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog br. 01-03640/12833 od 26.12.2013. godine i obaveže tuženi da vrati tužilju na rad u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Odbio je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 4167/17 od 22.11.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 307/14 od 17.01.2017. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužilje, da se obaveže tuženi da naknadi tužilji troškove postupka po žalbi (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog, da se obaveže tužilja da naknadi tuženom troškove postupka po žalbi (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US i 55/14) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu ugovora o radu od 17.01.2008. godine koji je zaključila sa pravnim prethodnikom tuženog, zadržala status zaposlenog na neodrđeno vreme na radnom mestu ..., Odeljenje ... . Tuženi je osporenim rešenjem od 26.12.2013. godine, otkazao tužilji navedeni ugovor o radu od 17.11.2008. godine i prestao joj je radni odnos sa 31.12.2013. godine zbog prestanka potrebe za njenim radom. Tuženi je prethodno na osnovu Odluke broj 1733 od 17.10.2013. godine, raspisao interni oglas, kojim su pozvani zainteresovani zaposleni u radnom odnosu na neodređeno vreme da podnesu zahtev za dobrovoljni odlazak iz društva, na osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih, pod uslovima defenisanim u informaciji Ministarstva rada i zapošljavanja i socijalne politike od 22.02.2013. godine i Ministarstva finansija i privrede od istog datuma, u skladu sa čime je tuženi raspisao interni oglas 18.10.2013. godine za dobrovoljni odlazak iz društva po Programu rešavanja viška zaposlenih, te da se prijave na program podnose od 18. do 28.10.2013. godine. Tuženi je Odlukom broj 1777 od 24.10.2013. godine izmenio tačku 6. Odluke od 17.10.2013. godine tako da je ista glasila: „Prijave na interni oglas se mogu podneti počev od 18.10.2013. godine zaključno sa 01.11.2013. godine i da se prijave nakon isteka ovog roka neće uzimati u razmatranje, a da odluka od 17.10.2013. godine u tački 2. ostaje nepromenjena“. Nacionalna služba za zapošljavanje je 20.11.2013. godine dala mišljenje i predlog mera za zapošljavanje lica utvrđenih kao višak zaposlenih kod tuženog. Tužilja se prijavila za dobrovoljni odlazak iz društva na navedeni interni oglas od 17.10.2013. godine i opredelila za opciju pod rednim brojem 2.4, te da je saglasna da najkasnije do 12.11.2013. godine započne sa korišćenjem godišnjeg odmora za 2013. godinu.

Tužilja je primila otpremninu u iznosu od 880.000,00 dinara (prema obrazloženju prvostepene presude, strana 9. stav prvi).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovog suda, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi osporeno rešenje tuženog od 26.12.2013. godine o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu i obaveže tuženi da vrati tužilju na rad.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova, da kod činjenice da su u postupku rešavanja viška zaposlenih, tužilja dobrovoljno prijavila na interni oglas tuženog, na koji su se mogli prijaviti samo zaposleni koji su radili na poslovima koji su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji ukinuti ili je predviđen manji broj izvršilaca u odnosu na postojeći broj, a tužilja je ispunjavala taj uslov uz isplatu otpremnine, da je osporeno rešenje doneto u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13). Zatim, da u postupku davanja otkaza po navedenom osnovu tužilji nisu povređena prava propisana odredbama člana 153. – 160. Zakona o radu, koja se odnose na višak zaposlenih, s obzirom na to da prijavom tužilje na interni oglas koji je bio raspisan po principu dobrovoljnosti i prihvatanje te prijave od strane tuženog, zasnovan poseban obligacionopravni odnos između tužilje i tuženog koji je zasnovan na saglasnosti volja ugovornih strana, a koji je za posledicu imao prestanak radnog odnosa tužilji uz obavezu tuženog da joj radi obezbeđenja isplati otpremninu, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije kojima se ukazuje, da je saglasnost tužilje za raskid ugovora o radu potpisana pod pretnjom koja je izazvala strah kod tužilje i iz kog razloga traži poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa. Ovo stoga, što je predmet tužbenog zahteva poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa, a ne poništaj tužiljine izjave iz prijave za dobrovoljni odlazak.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužilje, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, ako se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, već se tužilja kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 154. stav 1. ZPP, je propisano, da, sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.

Prema tome, ceneći sve okolnosti u konkretnoj situaciji, troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić