Odluka o naknadi nematerijalne štete i doprinosu oštećenog kod povrede na radu

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 455/25 od 02.04.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 913/24 od 04.12.2024. godine, u odbijajućem delu tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati: još iznos od 36.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove (pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 99.000,00 dinara po ovom osnovu); još iznos od 27.000,00 dinara za pretrpljeni strah (pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 108.000,00 dinara po ovom osnovu); još iznos od 15.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti (pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 135.000,00 dinara po ovom osnovu) i još iznos od 63.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti (pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 72.000,00 dinara po ovom osnovu), sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, pa je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od još 35.420,00 dinara (pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 233.280,00 dinara), sa zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok su odbijene žalbe tužioca u preostalom delu i žalba tuženog u celosti i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 45.760,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u preinačujućem delu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije revidenta ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 2. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac (rođen 2000. godine) je po osnovu aneksa ugovora o radu od 09.11.2021. godine, raspoređen kod tuženog da obavlja poslove ... . Uobičajeni poslovi tog radnog mesta, podrazumevaju prebacivanje snopa žica preko ćelije na visinu, ali kako je u dužem radnom odnosu kod tuženog, tužilac je kao i drugi radnici koji su duže radili, bio povremeno upićivan od strane nadređenih (poslovođa ili šefa), da obavlja druge poslove po potrebi. Tako je bila uobičajena praksa kod tuženog da zaposleni obavljaju poslove na karting mašinama „Kapa“, „Kan“ i „Kup karting“ (mašina za sečenje creva). Tužiocu rad na tim mašinama nije bio u opisu posla i nije bio osposobljen za bezbedan i zdrav rad na njima, ali je, uprkos tome, bio upućivan da na njima radi. Tako je 01.12.2022. godine, tužilac od strane neposredno nadređenog upućen da obavlja poslove na „kup karting mašini (mašini za sečenje creva)“. Tuženi je tužiocu obezbedio obične gumene rukavice, kao i ostalim zaposlenima. Međutim, kritičnom prilikom tužilac ih nije koristio jer su mu smetale pri radu. Mašina na kojoj je spornom prilikom tužilac radio je bila ispravna ali se zbog materijala kojim se radilo dešavalo da se materijal sklupča u metalnom delu zaštite, što se spornom prilikom i dogodilo. Tužilac nije ispoštovao mere bezbednosti zdravlja na radu, jer se nije obazirao na oznake koje su stajale na samoj mašini na kojoj se povredio, a koje se odnose na upozorenja o zoni opasnosti i zabrani ulaska u istu. Suprotno znacima upozorenja, tužilac je „ušao“ u opasnu zonu rada mašine za sečenje creva, tako što je zavukao ruku ispod zaštitne naprave, kojom prilikom je zadobio tešku telesnu povredu tako što mu je mašina odsekla vrh drugog prsta desne šake. Zbog zadobijene povrede, tužilac je trpeo fizičke bolove, strah i umanjena mu je životna aktivnost u procentu od 6%, pri čemu je zbog traumatske amputacije vrha distalne falange drugog prsta desne ruke kod tužioca nastupila naruženost lakog oblika srednjeg stepena. Nakon kritičnog događaja, tuženi je uklonio metalni deo tako da deo materijala koji preostaje direktno pada i nema potrebe da zaposleni zavlače ruku u slučaju gužvanja materijala.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio primenom odredbi čl.13. i 33. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, člana 16. stav 1. tačke 2. i 3, 80. i 164. Zakona o radu, te odredbi čl.154, 155, 173, 174, 177. stav 3, 192. stav 1, 200. i 277. ZOO.

Po nalaženju prvostepenog suda, tuženi je, kao poslodavac, dužan da tužiocu naknadi štetu koju je pretrpeo na radu obavljajući poslove na „kup karting mašini“ (mašini za sečenje creva) po usmenom nalogu koji je dobio od strane poslovođe iako se radi o poslovima koji nisu u opisu posla njegovog radnog mesta. Međutim, po mišljenju prvostepenog suda postoji doprinos tužioca nastanku štete od 10%, jer se nije obazirao na oznake koje su stajele na samoj mašini na kojoj se povredio a koje su sadržale upozorenje o zoni opasnosti zabrane ulaska u istu, pri čemu je na mašini, odnosno iza nje postojao taster „stop“ za zaustavljanje koji tužilac nije koristio jer nije bio osposobljen za bezbedan i zdrav rad na toj mašini.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom presude preinačio prvostepenu presudu u odbijajućem delu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno odmerio procenat doprinosa tužioca sopstvenom povređivanju, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo pri odmeravanju visine iznosa pravične novčane naknade za sve predmetne vidove nematerijalne štete. Po oceni drugostepenog suda kada se ima u vidu intenzitet i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova, straha, procenat umanjene životne aktivnosti i oblik naruženosti tužioca, pravični iznosi novčane naknade u smislu odredbe člana 200. ZOO, su i to: za pretrpljene fizičke bolove 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 150.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti 180.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 150.000,00 dinara. Zbog toga je drugostepeni sud umanjujući te iznose za doprinos tužioca nastanku štete od 10% tuženog obavezao da mu, pored priznatih iznosa prvostepenom presudom isplati i iznose navedene u preinačujućem delu presude.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 164. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/2005...95/2018), propisano je da poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Na osnovu odredbe člana 200. ZOO, sud će za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, naruženosti povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane i da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu u smislu odredbe člana 192. stav 1. istog zakona.

U konkretnom slučaju, tužilac je pretrpeo povredu na radu, obavljajući poslove za tuženog po nalogu koji je dobio od svog poslovođe tako što mu je mašina odsekla vrh distalne falange drugog prsta desne šake, što predstavlja tešku telesnu povredu zbog koje je tužilac trpeo fizičke bolove, strah, umanjena mu je životna aktivnost i došlo je do naruženosti. Kada se ima u vidu intenzitet i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova i straha, procenat umanjene životne aktivnosti i oblik naruženosti tužioca, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno tužiocu priznao više iznosa novčane naknade nematerijalne štete preinačenjem prvostepene presude, u svemu na način propisan odredbom člana 200. ZOO. S tim u vezi, neosnovani su navodi revizije tuženog da je procenat doprinosa tužioca sopstvenom povređivanju nepravilno odmeren. Suprotno tim navodima revizije, po oceni Vrhovnog suda, procenat od 10% odmeren je pravilnom primenom odredbe člana 192. stav 1. ZOO. Zbog toga se navodima revizije tuženog pravilnost pobijane presude, u preinačujućem delu, ne dovodi u sumnju.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. 154. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog izjavljene protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i utvrdio da revizija, u tom delu nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, što je ovde slučaj. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP. Tom odredbom zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete, tužilac je podneo 31.01.2023. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 414.000,00 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković