Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije kao nedozvoljene
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tuženog kao nedozvoljenu. Nakon što je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost, sud je konstatovao da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi zakonski limit od 40.000 evra za dopuštenost revizije.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2429/2016
30.01.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih: BB, VV, čiji je punomoćnik Slobodan Damnjanović, advokat iz ..., radi isplate naknade za smenski rad, odlučujući o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1847/16 od 28.06.2016. godine, u sednici održanoj 30.01.2017. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1847/16 od 28.06.2016. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1847/16 od 28.06.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2726/14 od 21.03.2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa su obavezani tuženi da tužiocu, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za rad u smenama solidarno isplate iznose bliže označene ovim stavom izreke za period od novembra 2011.godine do jula 2014.godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 81.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 65.000,00 dinara od dana izvršnosti do konačne isplate, dok je deo zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka počev od dana presuđenja do izvršnosti odbijen kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1847/16 od 28.06.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalba tuženih, a prvostepena presuda u stavu jedan i u usvajajućem delu stava dva izreke potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, VV, je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema odredbi stav 2. ovog člana zakona, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati neisplaćenog dela zarade, po osnovu smenskog rada tužiocu, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da su tuženi VV i BB solidarno obavezni da utvrđenu razliku isplate tužiocu.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer je pobijana odluka doneta u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, izraženog u presudi toga suda Rev2 1112/2016, o postojanju pasivne legitimacije tuženog VV i njegovoj solidarnoj obavezi prema tužiocu sa tuženim BB, te nisu ispunjeni uslovi da se revizija tuženog smatra posebnom, u smislu člana 404. ZPP.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate razlike u zaradi, podneta je Osnovnom sudu u Nišu dana 20.11.2014. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 158.410,48 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 28.06.2016.godine.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, odnosno izmenjene odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
SnežanaAndrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 271/2016: Nedozvoljenost revizije u radnom sporu za isplatu naknade za smenski rad
- Rev2 1572/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za isplatu zarada
- Rev2 373/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu
- Rev2 281/2021: Odbacivanje posebne revizije u sporu za isplatu uvećane plate
- Rev2 658/2022: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu
- Rev2 1161/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu
- Rev2 886/2021: Odbacivanje revizije u radnom sporu kao nedozvoljene i bez uslova za izuzetnu dozvoljenost