Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu troškova ishrane u toku rada

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Prema navedenoj odredbi (stav prvi), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Tužilac je podnetom tužbom tražio isplatu novčanog potraživanja na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, u visini razlike između iznosa ugovorenog kolektivnim ugovorom tuženog i iznosa koji su mu po tom osnovu isplaćeni u spornom periodu.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je našao da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi razmatranja spornog pravnog pitanja da li je visina troškova ishrane u toku rada u njegovom kolektivnom ugovoru iskazana u bruto ili neto iznosu.

Pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada, predviđeno članom 118. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, ostvaruje se u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način. Bez obzira na ustanovljen princip bruto zarade, koja je u skladu sa članom 105. navedenog zakona sadrži u sebi poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade, pojedinačne odredbe kolektivnog ugovora i ugovora o radu tumače se onako kako glase. U situaciji kada su u kolektivnom ugovoru navede konkretan novčani iznos koji se na ime naknade troškova za ishranu u toku rada ima isplatiti zaposlenom, ne može se na štetu zaposlenog pretpostaviti da je reč o ugovorenom bruto iznosu jer to nije izričito predviđeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu očigledno je niža od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije, predviđene navedenom zakonskom odredbom, zbog čega je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova sudske takse odgovora na reviziju i odluku, jer odgovor na raviziju nije bio nužan podnesak, pa je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić