Poništaj nezakonitog otkaza zbog nekonciznosti otkaznih razloga

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene na određeno vreme po Ugovoru o radu od 20.03.2019. godine, na radnom mestu pomoćnik javnog izvršitelja – administrativni poslovi, da bi nakon više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, tužilja zaključila sa tuženom Ugovor o radu na neodređeno vreme broj ../21 dana 18.03.2021. godine, radi obavljanja poslova istog radnog mesta. Tužilja je dana 26.07.2021. godine upozorena na postojanje razloga za otkaz Ugovora o radu od 18.03.2021. godine usled učinjene povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1., 2. i 5. Zakona o radu iz razloga što je u periodu od 01.05.2021. godine do 25.05.2021. godine u više navrata izvršila povredu radnih obaveza, nesavesno i nemarno izvršavala svoje radne obaveze i postupala suprotno nalozima poslodavca, čime je prekoračila ovlašćenje koje joj je poslodavac dao. Tužilja je upozorenje sa prilozima primila 29.07.2021. godine i na isto se izjasnila, da bi nakon toga tužena rešenjem broj ../21 od 16.08.2021. godine tužilji otkazala Ugovor o radu broj ../21 od 18.03.2021. godine zbog povrede radne obaveze predviđene članom 179. stav 2. tačka 1., 2. i 5. Zakona o radu i zbog povrede radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, pa je tužilji prestao radni odnos dana 18.08.2021. godine.

Odlučujući o zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu doneta je delimična presuda kojom je usvojen zahtev. Nižestepeni sudovi su stanovišta da ni u upozorenju niti u osporenom rešenju nisu konkretizovane povrede radnih obaveza i radne discipline zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu, što predmetno rešenje čini nezakonitim.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1., 2. i 5. Zakona o radu kojim je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Članom 179. stav 3. tačka 8. istog zakona je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Povreda radne obaveze zbog koje se zaposlenom otkazuje ugovor o radu mora biti nedvosmisleno utvrđena i konkretizovana, odnosno mora biti identifikovana po načinu, vremenu i mestu izvršenja. Način izvršenja određuje radnja povrede i ona se ogledati u činjenju ili nečinjenju, mesto izvršenja je lokacija, a vreme mora biti određeno po tačnom danu i času. Sva tri elementa za identifikaciju povrede treba da budu sadržana u izreci rešenja o otkazu, ali može i u obrazloženju. Nepoštovanje radne discipline kao razlog za otkazivanje ugovora o radu takođe mora biti konkretizovano. U osporenom rešenju o otkazu ugovora o radu (kao i u upozorenju) nema opisa konkretnih radnji koje čine otkazni razlog u pogledu načina, vremena i mesta njihovog izvršenja, odnosno nije konkretizovano koje je radnje, gde i kada tužilja preduzela ili nije preduzela, a na osnovu kojih bi se mogla identifikovati povreda radne obaveze, odnosno kršenje radne discipline, što predmetno rešenje čini nezakonitim.

Nasuprot revizijskim navodima da su povrede radne obaveze konkretizovane u poslodavčevim beleškama koje su bile sastavni deo upozorenja koje je tužilji dostavljeno, svi elementi za identifikaciju konkretne povrede moraju biti sadržani u izreci rešenje o otkazu (način, vreme i mesto izvršenja), ili u obrazloženju rešenja, ali ne i u zabeleškama poslodavca uz upozorenje o postojanju otkaza ugovora o radu.

Revizijski navodi da je pogrešno stanovište sudova da povreda radne obaveze mora biti skrivljena, nisu od uticaja na drugačiji odluku u situaciji kada rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži identifikaciju povrede radne obaveze, što je ovde slučaj.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužene, pa je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost pobijane drugostepene odluke.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković