Odbijanje revizije u sporu zbog otkaza ugovora o radu usled spavanja na poslu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje da su u drugostepenoj presudi o bitnim činjenicama navedeni nejasni i protivrečni razlozi i da o bitnim činjenicama postoje protivrečnosti između onoga što se u razlozima drugostepene presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika sa izvedenim dokazima, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda odredaba parničnog postupka nije razlog zbog koga revizija može da se izjavi, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene obavljao poslove menadžera Ekspoziture u ... do 2014. godine, kada mu je, rešenjem, otkazan ugovor o radu. To rešenje je pravnosnažnom sudskom odlukom poništeno a tužena je obavezana da tužioca vrati na rad. Postupajući po toj odluci, tužena je tužioca vratila na rad i dana 25.09.2018. godine i sa njim zaključila ugovor o radu na osnovu koga je tužilac raspoređen na radno mesto stručnog saradnika za rad sa stanovništvom. Međutim, tužilac nije radio sa klijentima i nije imao konkretna zaduženja. Na osnovu rešenja tuženog broj .. od 13.02.2019. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu broj ../18 od 25.09.2018. godine, zato što je spavao na radnom mestu u ekspozituri banke u ... i to: dana 27.11.2018. godine u periodu od 13,52 – 14,19 časova; dana 28.11.2018. godine u periodu od 14,37 – 14,45 časova; dana 29.11.2018. godine u periodu od 13,39 – 13,52 časova; dana 22.01.2019. godine u periodu od 13,34 – 14,02 časova; dana 24.01.2019. godine u periodu 12,19 – 12,44 časova, što predstavlja nepoštovanje radne discipline propisane odredbom člana 54. stav 2. tačka 10. Pravilnika o radu banke (ako je zaposleni zatečen u radnji nepriličnog sedenja ili spavanja na radnom mestu) i otkazni razlog u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 895/18). Dana 05.02.2019. godine, tužiocu je uručeno upozorenje broj .. od 04.02.2019. godine, u kome je navedeno da je on spavao na radnom mestu u dane i sate navedene u rešenju o otkazu ugovora o radu, pa je tužilac pozvan da se u roku od osam dana od dana prijema tog upozorenja izjasni o navodima dostavljanjem pisanog izjašnjenja, a poučen je da uz izjašnjenje može, u istom roku, da priloži i mišljenje sindikata čiji je član, u smislu odredbe člana 181. Zakona o radu. Tužiocu su upozorenje uručili upravnik ekspoziture, regionalni direktor tuženog i stariji XP biznis partner, koji kod tuženog vodi sektor za rad sa stanovništvom, pa je tom prilikom tužilac zatečen da spava na svom radnom mestu. U pisanom izjašnjenju koje je dostavljeno poslodavcu 12.02.2019. godine, tužilac je negirao „spavanje“, objašnjavajući da se radi o „pasivnosti“, tako što zbog dugogodišnje hipertenzije koristi propisane lekove „tritace“ i „norvasc“, usled čijeg dejstva dolazi do opuštanja i pospanosti uz obaranje koncentracije. Veštačenjem od strane sudskog veštaka za oblast psihijatrije i neurologije je utvrđeno da zdravstveno stanje tužioca i uzimanje lekova „tritace“ i „norvasc“ nisu uticali na njegovu radnu sposobnost i nisu imali za posledicu smanjenje koncentracije i pospanosti. Pravilnikom o radu tuženog je, u odredbi člana 54. stav 2. tačka 10. predviđeno da se pod nepoštovanjem radne discipline u smislu tog Pravilnika smatra, između ostalog, slučaj ako je zaposleni zatečen u radnji nepriličnog sedenja ili spavanja na radnom mestu.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je on tražio da sud poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog broj .. od 13.02.2019. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ../18 od 25.09.2018. godine i obaveže tuženog da tužioca vrati na rad, u situaciji kada je prvostepeni sud, izvedenim dokazima, utvrdio da tužilac jeste spavao na radnom mestu u vreme navedeno u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnik o radu tuženog u odredbi člana 54. stav 2. tačka 10. predviđa da se pod nepoštovanjem radne discipline u smislu tog Pravilnika smatraju slučajevi ako je zaposleni zatečen u radnji nepriličnog sedenja ili spavanja na radnom mestu.

Pošto je tužilac spavao na radnom mestu u vreme koje je, kako u upozorenju, tako i u rešenju kojim mu je otkazan ugovor o radu, navedeno kao vreme kada je tužilac spavao, a da za to nije postojao objektivan razlog, sledi da tužilac nije poštovao radnu disciplinu propisanu Poslovnikom tuženog, kao poslodavca, imajući u vidu da je tuženi svojim Poslovnikom kao nepoštovanje radne discipline predvideo opisanu situaciju spavanja na radnom mestu. U toj situaciji sledi da je pobijano rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, zakonito, što znači da tužena nije dužna da tužioca vrati na rad, jer takvu dužnost ima samo ako sud, u toku postupka, utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, što ovde nije slučaj.

Navodima revizije tužioca o tome da on nije zatečen da spava na radnom mestu u vreme koje se navodi u rešenju o otkazu ugovora o radu, već da tužena svoje tvrdnje o kršenju radne discipline od strane tužioca zasniva na fotografijama snimaka sa sigurnosnih kamera, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Prvostepeni sud je, izvedenim dokazima, utvrdio da tužilac jeste spavao na radnom mestu u vreme navedeno u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu, a takvo ponašanje predstavlja nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, što je razlog zbog koga poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, shodno citiranoj odredbi člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, na koji se tužena pozvala pri odlučivanju pobijanom odlukom. To znači da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, pa tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić