Ukidanje presuda zbog pogrešne primene prava o dostavljanju upozorenja pred otkaz

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vojislav Stanarčić, advokat iz ..., protiv tuženog „Fijat Krajsler automobili Srbija“ d.o.o. Kragujevac, čiji je punomoćnik Jelena Ašanin, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3064/19 od 11.02.2020. godine, u sednici od 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3064/19 od 11.02.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 992/18 od 15.05.2019. godine i predmet se VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 992/18 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog od 06.04.2016. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 17.09.2012. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužioca rasporedi na odgovarajuće radno mesto. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 231.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3064/19 od 11.02.2020. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Budući da je revizija dozvoljena u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku –ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ...87/18), to nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zaposlen na radnom mestu radnika u ... prema Ugovoru o radu od 17.09.2012. godine i Aneksom ugovora od 15.07.2014. godine. Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje- Filijala Kragujevac od 10.02.2016. godine utvrđeno je da tužilac ima prvi stepen teškoća i prepreka na radu, odnosno da ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, nakon čega je tužilac premešten na druge odgovarajuće poslove koji su u skladu sa ograničenjima utvrđenim od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, a prema zaključku nadležne službe medicine rada od 23.03.2016. godine. Pobijanim rešenjem od 06.04.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 172. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, koju je izvršio tako što je dana 23.03.2016. godine, po dolasku na posao obavestio svog supervizora da ne želi da obavlja posao svog radnog mesta, jer ne odgovara njegovim zdravstvenim ograničenjima. Istoga dana, Služba za bezbednosti zdravlje na radu tuženog izvršila je proveru radnog mesta tužioca i prema izveštaju ovlašćenog lekara utvrđeno je da ne postoji objektivan uticaj elemenata radne aktivnosti na zdravlje radnika, te da je radno opterećenje u skladu sa ograničenjima koja zaposleni ima. Tuženi je tužiocu pokušao da uruči upozorenje o ispunjenosti uslova za otkaz ugovora o radu, koje je tužilac odbio da primi, što je konstatovano na poleđini upozorenja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepenim presudama je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu. Prema obraloženju nižestepenih sudova, nakon tužiočevog odbijanja da u prostorijama tuženog potpiše upozorenje o otkaznim razlozima, na poleđini upozorenja sačinjena je beleška o odbijanju tužioca da isto primi i potpiše, ali nije postupljeno u skladu sa čl. 180. i 185. Zakona o radu, s obzirom da nekon odbijanja tužioca da primi upozorenje nije isto objavio na oglasnoj tabli u smislu člana 185. st. 2. i 4. Zakona o radu, usled čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U obrazloženju pobijanog otkaznog rešenja od 06.04.2016. godine, navedeno je, između ostalog, da je tužilac dana 24.03.2016. godine došao na posao i obavestio svog nadređenog da ne želi da radi. Nakon toga, istog dana mu je u prostorijama poslodavca uručeno upozorenje o ispunjenost uslova za otkaz ugovora o radu, koje je tužilac odbio da potpiše, o čemu je sastavljena službena beleška u prisustvu predstavnika Službe ljudskih resursa i supervizora. Nakon uručivanja upozorenja, tužilac se vratio u prostorije pogona i nastavio sa odbijanjem izvršenja svojih radnih obaveza do kraja radnog dana, kao i narednog dana, nakon čega je doneto i uručeno tužiocu rešenje o udaljenju sa rada, a zatim i otkazno rešenje. Navedeno je takođe da u ostavljenom roku za izjašnjenje na navode uručenog upozorenja tužilac nije dostavio pisanu izjavu poslodavcu.

Iz navedenog proizilazi da je tužiocu dana 24.03.2016. godine uručeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga saglasno članu 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 64/05 ...75/14). Na taj način tužiocu je omogućeno pravo na odbranu, što je i suština ličnog dostavljanja upozorenja o otkaznim razlozima u smislu navedene zakonske odredbe. To što tužilac nije potpisao prijem ovog rešenja ne znači da mu ono nije uručeno saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, niti da je bilo potrebe upozorenje objaviti na oglasnoj tabli poslodavca u smislu člana 185. st. 2. i 4. Zakona o radu. Dostavljanje objavljivanjem na oglasnoj tabli poslodavca, prema ovoj zakonskoj odredbi vrši se u situaciji kada poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavljanje izvrši lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta, što ovde nije bio slučaj. Ovakav zaključak Vrhovnog kasacionog suda nije u suprotnosti sa presudom Rev2 3113/2017, na koju se u drugostepenoj presudi poziva, s obzirom da se ne radi o identičnom činjeničnom osnovu.

Budući da u nižestepenim presudama nije ispitivana zakonitost otkaznog rešenja u smislu postojanja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, to su obe nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić