Nemogućnost sticanja prava zakupa na neodređeno vreme na osnovu privremenog korišćenja

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom tužilaca određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene Republike Srbije - Vlada Srbije – Komisija za stambena pitanja od 08.05.2000. godine suprugu tužilje, sada pok. BB, bivšem iz ..., kao radniku Ministarstva unutrašnjih poslova dodeljen je predmetni stan u zakup na određeno vreme (dve godine) do konačne raspodele. Na osnovu predmetnog rešenja, dana 10.08.2000. godine suprug tužilje zaključio je ugovor o zakupu stana na određeno vreme. Posle isteka roka od dve godine, izdate su mu potvrde od 12.05.2000. godine i 11.02.2003. godine o davanju stana na čuvanje, do okončanja postupka raspodele stanova. U februaru 2013. godine, suprugu tužilje je naloženo da napusti predmetni stan ukoliko ga ne bude dobio po raspisanom konkursu iz iste godine. Stan je bio predmet nove raspodele po oglasu za davanje stanova u zakup na određeno vreme od 15.05.2013. godine. Po navedenom oglasu sačinjena je rang lista. Suprug tužilje nije rangiran, jer je u toku postupka utvrđeno da je njegova supruga vlasnik stana.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da su se stekli uslovi da tužilja zaključi ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Ovo stoga što porodica pok. supruga tužilje u predmetnom stanu živi od 2000. godine, pa je tužilja osnovano imala očekivanje da će tužena sprovesti proceduru i formalno pravno dodeliti predmetni stan na trajno korišćenje njenom suprugu koga je uvela u državinu stana i nije ga ometala da ga nesmetano koristi sve do njegove smrti ili ga dodeliti njegovim zakonskim naslednicima koje kasnije nije ometala da u stanu žive, u okviru garantovanog prava na dom iz člana 8. Konvencije Evropskog suda za ljudska prava.

Drugostepeni sud je kod istog činjeničnog stanja preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev sa zaključkom da je za razrešenje spornog odnosa merodavan Zakon o stanovanju.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da nema pravnog osnova da se tužilji prizna status zakupca na neodređeno vreme na predmetnom stanu.

Zakon o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br.50/92 ... 46/97), koji je bio na snazi u vreme dodele predmetnog stana suprugu tužilje, u članu 7. stav 1. propisuje da se o zakupu stana zaključuje ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (u daljem tekstu: zakupac), a stavom 3. istog člana da ako u ugovoru o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa, smatraće se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme. Članom 9. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da ugovor o zakupu stana prestaje istekom vremena na koje je zaključen.

Ove odredbe o sticanju prava zakupa stana u društvenoj svojini su prinudnog karaktera i zato se pravo zakupa na neodređeno vreme stiče samo u slučajevima i na način predviđen Zakonom o stanovanju. Pravo zakupca na neodređeno vreme ne može da se stekne na osnovu odluke o privremenom korišćenju stana, jer je to protivno članu 7. Zakona o stanovanju. Tužena je suprugu tužilje sporni stan dodelila na privremeno korišćenje u trajanju od dve godine i posle isteka dve godine mu stan poverila na čuvanje na osnovu potvrde o davanju stana. Potvrda 11.02.2003. godine izdata je posle 20.07.2002. godine kada je stupila na snagu Uredba o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br.41/02 sa izmenama i dopunama).

Članom 62. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini propisano je da danom stupanja na snagu ove Uredbe prestaju da važe svi propisi i opšti akti po kojima su rešavane stambene potrebe kod korisnika sredstava u državnoj svojini u smislu člana 49. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Po oceni Vrhovnog suda, posle stupanja na snagu ove Uredbe prestala je da važi Odluka o zadovoljavanju stambenih potreba lica koje bira i imenuje skupština SRS, predsedništvo SRS, izvršno veće SRS („Službeni glasnik SRS“,br.46/90), na osnovu koje je suprugu tužilje dodeljen stan na korišćenje. Po isteku vremena na koje je suprugu tužilje predmetni stan dodeljen na privremeno korišćenje, stan mu nije dodeljen po opštem režimu za raspodelu stanova u smislu člana 43. Uredbe kojim je propisano da se zaposlenom licu koje je ostvarilo prioritetno mesto na listi reda prvenstva može dati stan u zakup u skladu sa ovom uredbom i zakonom. Imajući u vidu da do dana stupanja na snagu Uredbe (20.07.2002. godine) nije bila doneta odluka o dodeli spornog stana suprugu tužilje u zakup na neodređeno vreme, te kako je za sticanje statusa zakupca na stanu u ranijoj društvenoj svojini na neodređeno vreme neophodna odluka o dodeli stana na neodređeno vreme, a ne dodela stana koja je vremenski ograničena, to suprug tužilje na osnovu odluke o privremenom korišćenju stana i potvrde o čuvanju stana nije mogao da steknu svojstvo zakupca na neodređeno vreme u smislu člana 7. i 39. Zakona o stanovanju, pa to pravo ne pripada ni tužilji kao njegovom pravnom sledbeniku.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković