Odluka o revizijama u sporu zbog otkaza, smenskog i prekovremenog rada

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Jovanović advokat iz ..., protiv tuženog „IDEA“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Petar Učajev advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i isplate uvećane zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 621/17 od 13.03.2017. godine i reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 504/18 od 23.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 11.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 621/17 od 13.03.2017. godine, stava drugog izreke.

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 504/18 od 23.04.2018. godine.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 504/18 od 23.04.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Somboru P1 188/17 od 12.12.2017. godine, ispravljena rešenjem tog suda P1 188/17 od 03.01.2018. godine u trećem stavu izreke, tako što SE ODBIJA tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu zarade po osnovu smenskog rada za maj 2011. godine u iznosu od 6.410,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2011. godine, za jun 2011. godine u iznosu od 4.931,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2011. godine, za jul 2011. godine u iznosu od 4.649,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2011. godine, za avgust 2011. godine u iznosu od 6.131,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2011. godine, za septembar 2011. godine u iznosu od 6.657,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2011. godine, za oktobar 2011. godine u iznosu od 3.874,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2011. godine, za novembar 2011. godine u iznosu od 6.410,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2012. godine, za decembar 2011. godine u iznosu od 6.657,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2012. godine, za januar 2012. godine u iznosu od 5.656,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2012. godine, za februar 2012. godine u iznosu od 6.183,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2012. godine, za mart 2012. godine u iznosu od 6.639,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2012. godine, za april 2012. godine u iznosu od 6.440,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2012. godine, za maj 2012. godine u iznosu od 4.939,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2012. godine, za jun 2012. godine u iznosu od 3.864,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2012. godine, za jul 2012. godine u iznosu od 5.902,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2012. godine, za avgust 2012. godine u iznosu od 352,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2012. godine, za septembar 2012. godine u iznosu od 4.869,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2012. godine, za oktobar 2012. godine u iznosu od 8.551,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2012. godine, za novembar 2012. godine u iznosu od 8.609,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2013. godine, za decembar 2012. godine u iznosu od 9.366,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2013. godine, za januar 2013. godine u iznosu od 6.943,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2013. godine, za februar 2013. godine u iznosu od 8.377,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2013. godine, za mart 2013. godine u iznosu od 9.019,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2013. godine, za april 2013. godine u iznosu od 5.960,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2013. godine, za maj 2013. godine u iznosu od 7.284,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2013. godine, za jul 2013. godine u iznosu od 8.551,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2013. godine, za avgust 2013. godine u iznosu od 4.635,87 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2013. godine, za septembar 2013. godine u iznosu od 9.492,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2013. godine, za oktobar 2013. godine u iznosu od 9.013,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2013. godine, za novembar 2013. godine u iznosu od 7.973,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2014. godine, za decembar 2013. godine u iznosu od 9.786,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2014. godine, za januar 2014. godine u iznosu od 8.320,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2014. godine, za februar 2014. godine u iznosu od 9.568,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2014. godine, za mart 2014. godine u iznosu od 9.873,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2014. godine i za april 2014. godine u iznosu od 9.061,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2014. godine pa sve do isplate.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 504/18 od 23.04.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Somboru P1 188/17 od 12.12.2017. godine, ispravljena rešenjem tog suda P1 188/17 od 03.01.2018. godine u drugom stavu izreke i u pogledu odluke o troškovima postupka, i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 175/14 od 25.10.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... od ...2014. godine i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i rasporedi na poslove i zadatke ... u maloprodajnom objektu ...„IDEA ...“ u ... . Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu zarade po osnovu smenskog rada za svaki mesec u periodu od maja 2011. godine do aprila 2014. godine u iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedini novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 01.05.2011. godine do 25.04.2014. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu razlike zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 01.05.2011. godine do 25.04.2014. godine u iznosima preko dosuđenih a do traženih, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 40.736,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 621/17 od 13.03.2017. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena a žalba tužioca delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Somboru P1 175/14 od 25.10.2015. godine u odbijajućem delu za isplatu uvećane zarade po osnovu smenskog rada za period od maja 2011. godine do aprila 2014. godine, odbijajućem delu za isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada i odluka o troškovima parničnog postupka ukinuta, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužioca je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj ... od ...2014. godine i vraćanje na rad.

Protiv označene drugostepene presude, drugog stava izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 188/17 od 12.12.2017. godine koja je ispravljena rešenjem tog suda P1 188/17 od 03.01.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca u nepresuđenom delu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 01.05.2011. godine do 25.04.2014. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime zarade po osnovu smenskog rada isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 179.361,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 504/18 od 23.04.2018. godine delimično je preinačena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 188/17 od 12.12.2017. godine, ispravljena rešenjem P1 188/17 od 03.01.2018. godine, tako što je odbijen zahtev za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 89.680,55 dinara do iznosa od 179.361,10 dinara sa zateznom kamatom, kao i zahtev za isplatu zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od 12.12.2017. godine kao dana donošenja prvostepene presude do njene izvršnosti, dok je u preostalom delu žalba odbijena i navedena prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.

Protiv ove drugostepene presude tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tužioca, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da njegova revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se na osnovu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP ovaj vanredni pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 16.04.2011. godine zaključio sa tuženim ugovor o radu na neodređeno vreme. Ugovorom je predviđeno da je u osnovnoj zaradi tužioca vrednovan i smenski rad. I Kolektivnim ugovorom tuženog je predviđeno da se u osnovnu zaradu zaposlenih koji rade u smenama vrednuje i smenski rad. Tužilac je zaključio sa tuženim Anekse ugovora o radu od 22.10.2012. godine i 01.02.2013. godine. Poslednjim Aneksom ugovora o radu tužilac je raspoređen na radno mesto ... . U opisu poslova tog radnog mesta je i obaveza zaposlenog da svakodnevno prati rokove upotrebe artikala, ažurira i uredno evidentira rokove u svesci rokova, povlači artikle iz prometa pre isteka roka upotrebe i svakodnevno posvećuje dužnu pažnju i staranje da na odeljenju mesa u prometu budu isključivo artikli u okviru dozvoljenog roka upotrebe. Tuženi je 26.02.2014. godine izvršio kontrolu poslovanja maloprodajnog objekta u kojem je tužilac radio. Tom prilikom je na tužiočevom odeljenju pronađeno 12 kg pilećeg želuca čiji je rok istekao istog dana u 10 časova i 12 minuta, a koji nije bio povučen iz komore, niti označen kao artikal čiji je rok upotrebe istekao. Kod tuženog se u svakom objektu vodi knjiga u koju se za svu robu, uključujući i onu u rinfuznom stanju, upisuje datum isticanja roka upotrebe. Roba kojoj ističe rok upotrebe povlači se iz prodaje dan ranije - na kraju radnog vremena, ili na taj dan - pre početka radnog vremena. Tuženi je uputio upozorenje od 08.04.2014. godine o postojanju razloga za otkaz tužiočevog ugovora o radu. Tužilac se na dostavljeno upozorenje pismeno izjasnio tako što je naveo da označenog dana, zbog velike gužve, fizički nije stigao da ukloni robu kojoj je tog dana isticao rok upotrebe, da se radi o rinfuznoj robi koja se ne upisuje u svesku rokova što otežava praćenje isteka roka, te da mu se ovakva greška neće ponoviti i da će se truditi da u dane kada su velike gužve već na početku dana napravi popis artikala kojima ističe rok upotrebe kako bi ih blagovremeno uklonio iz prodaje. Rešenjem tuženog od 25.04.2014. godine otkazan je tužiočev ugovor o radu zbog skrivljene povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu u vezi sa članom 103. tačka 2. i članom 107. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog. Tužiocu je ugovor o radu otkazan zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, propusta da iz prodaje ukloni robu čiji je rok upotrebe isticao tog dana ili da uz isti postavi oznaku da je robi istekao rok upotrebe. Rad maloprodajnog objekta u kojem je tužilac radio bio je organizovan u dve smene - aktivni rad za potrošače trajao je od 7,30 časova do 21,30 časova, sa promenom smena u 14 časova. Tužilac je u spornom periodu do otkaza ugovora o radu na posao dolazio 30 minuta pre početka radnog vremena, kako bi pre otvaranja objekta za kupce popunio mesarski pult i frižider mesom i ostalim proizvodima, a posle zatvaranja prodavnice ostajao je još 30 minuta kako bi očistio mesaru dezinfekcionim sredstvom. U obračunskim listama tužioca za period od maja do novembra 2011. godine nije prikazivana struktura zarade. Od decembra 2011. godine u obračunskim listama iskazana je struktura tužiočeve zarade - evidentirani sati redovnog i prekovremenog rada, odnosno rada u dane državnih praznika, pri čemu sati prekovremenog rada nisu u potpunosti evidentirani. Tužilac je u spornom periodu radio 803 dana i svakog dana ostvario je po jedan sat prekovremenog rada koji nije evidentiran. Po tom osnovu tuženi duguje tužiocu uvećanu zaradu u bruto iznosu od 239.974,14 dinara, odnosno u neto iznosu od 168.202,95 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o zahtevu tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 32/13) bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu. Isto je predviđeno članom 103. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog, a članom 107. tačka 1. tog opšteg akta propisano je da je povreda radne obaveze zbog koje poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu i neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza zbog kojih je poslodavcu nastala šteta ili može nastati.

Propust tužioca da izvrši svoju radnu obavezu predviđenu Aneksom ugovora o radu od 01.02.2013. godine i da iz prometa ukloni robu kojoj je istekao rok upotrebe jeste nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, odnosno povreda radne obaveze zbog koje se može otkazati ugovor o radu, tako da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito i zasnovano na članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu.

Navodima tužiočeve revizije da je samo njemu otkazan ugovor o radu, iako je na istom radnom mestu radilo više izvršilaca sa istim pravima i obavezama, te da se u svesku evidencije rokova nisu upisivali rokovi upotrebe rinfuzne robe, ponavljaju se navodi žalbe o kojima se drugostepeni sud detaljno i argumentovano izjasnio u obrazloženju svoje presude. Tužilac je bio upoznat sa načinom postupanja sa robom kojoj ističe rok upotrebe, zbog čega se ne može osnovano pozivati u reviziji na nepostojanje akta tuženog koji bi uredio ko, kada i na koji način uklanja takvu robu iz prodaje. Aneks ugovora o radu od 01.02.2013. godine sadrži opis poslova tužioca, pored ostalog i njegovu dužnost da se stara o isteku roka upotrebe na odeljenju mesare tuženog, zbog čega mu nije moglo ostati nepoznato da je upravo njegova obaveza bila da takvu robu ukloni.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog (posebna revizija), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju postoji potreba odlučivanja radi tumačenja odredbi zakona o smenskom i prekovremenom radu, pa je zato odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Prema odredbi člana 108. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice.

Kolektivnim ugovorom tuženog, između ostalog, predviđeno je: da se zarada na koju zaposleni ima pravo sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade (član 54. stav 1); da se osnovna zarada utvrđuje za poslove utvrđene Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta, a za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu (član 55. stav 1); da se osnovna zarada zaposlenog ugovara ugovorom o radu, u iznosu koji ne može biti niži od najniže osnovne zarade utvrđene za platnu grupu u kojoj se nalazi radno mesto na koje je zaposleni raspoređen i za koje je zaključio ugovor o radu, kao i da je prilikom određivanja osnovne zarade za zaposlene koji obavljaju rad u smenama vrednovan i smenski rad (član 56).

Ugovorom o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim ugovoreno je da se kroz osnovnu zaradu vrednuje i smenski rad. Sledstveno tome, tužilac neosnovano potražuje uvećanu zaradu po tom osnovu, jer mu je smenski rad vrednovan u njegovoj osnovnoj zaradi.

Iz tog razloga, na osnovu člana 417. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Prema članu 53. stav 1. Zakona o radu, prekovremeni rad postoji samo ukoliko je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena, i to u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Odredbom člana 16. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog predviđeno je da je zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena na zahtev poslodavca, pored slučajeva propisanih zakonom i u slučaju zamene iznenada odsutnog radnika; hitne potrebe za završetkom određenog procesa rada čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi prekidanje ili odlaganje nanelo znatnu materijalnu štetu poslodavcu; izuzetno povećanog obima posla i obavljanja redovnih i vanrednih popisa. Shodno članu 64. stav 1. tačka 1. tog opšteg akta, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj tim opštim aktom i ugovorom o radu, i za prekovremeni rad (26%).

Iz izloženog sledi da obaveza prekovremenog rada ne nastaje automatski, već isključivo na zahtev poslodavca, pa ukoliko takav zahtev ne postoji ne može se govoriti o prekovremenom radu. Tužilac zahtev za isplatu uvećane zarade zasniva na tvrdnji da je svakog radnog dana dolazio na posao 30 minuta ranije i odlazio sa posla 30 minuta kasnije, te da je u tom vremenu pripremao svoje prodajno mesto za rad sa potrošačima, odnosno sređivao radni prostor po zatvaranju prodavnice. Iz ovakvih tvrdnji tužioca ne sledi da je reč o nekom od slučajeva prekovremenog rada iz člana 53. stav 1. Zakona o radu i člana 16. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog, po kom osnovu bi tužilac imao pravo na uvećanu zaradu od 26% u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i članom 64. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog, koja mu je u ovom sporu dosuđena. Zbog toga takav rad tužioca koji je duži od punog radnog vremena, sam po sebi, ne može biti okvalifikovan kao prekovremeni rad koji daje pravo na uvećanje osnovne zarade. Međutim, ako je tužilac zaista radio duže od punog radnog vremena, iz razloga koje navodi u tužbi, imao bi pravo na zaradu za takav rad ali bez uvećanja od 26%, jer je članom 105. stav 1. Zakona o radu propisano da se zarada iz člana 104. stav 1. tog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

S`obzirom da ova činjenica nije utvrđivana u dosadašnjem postupku, presude nižestepenih sudova su u tom delu morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će razjasniti kada je počinjalo radno vreme za zaposlene koji rade u prepodnevnoj smeni - da li u 7,30 časova, kada se objekat otvara za potrošače, ili ranije, te da li je tužilac kada radi u poslepodnevnoj smeni ostajao na radu i po zatvaranju prodavnice, jer su to činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu tužioca za plaćanje rada dužeg od punog radnog vremena.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka zato što zavisi od konačnog ishoda spora.

S`toga je, na osnovu člana 417. stav 2. ZPP, odlučeno kao u četvrtom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić