Nedozvoljenost revizije u sporu o isplati razlike otpremnine

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1.Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje, jer je utvrđeno da se u ovom slučaju ne može primeniti član 19. Socijalnog programa koji je zaključen 17.06.2008. godine, s obzirom na to da je radni odnos tužilji prestao na osnovu pisanog sporazuma, koji je tužilja sa tuženim zaključila 25.12.2012. godine, na inicijativu tužilje, primenom člana 177. Zakona o radu i da je pre potpisivanja sporazuma tuženi, kao poslodavac tužilju pisanim putem obavestio o posledicama. Imajući u vidu navedeno, ocenjeno je da nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 29.12.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 375.925,39 dinara.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

S obzirom da tužilja nije uspela u postupku po reviziji, to ista nema pravo na naknadu ovih troškova, sa kojih razloga je na osnovu člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić