Nedozvoljenost posebne i redovne revizije u radnom sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz .., čiji je punomoćnik Miodrag Ribarić advokat iz ..., protiv tuženog Dom zdravlja Priština sa sedištem u Gračanici, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2313/2019 od 08.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 11.02.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2313/2019 od 08.09.2020. godine .

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2313/2019 od 08.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 965/18 od 14.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati dugovani iznos na ime neisplaćene zarade za period od 01.01.2013. godine do 01.01.2016. godine, i to iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 15.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2313/2019 od 08.09.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 965/18 od 14.05.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom dozvoljenih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom odlučeno je o isplati naknade zarade zaposlenima koji nisu radno angažovani, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje. Pitanje naknade zarade, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju utvrđivanjem činjenica da li je zaposleni ostvario pravo na naknadu i u kom iznosu.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. istog zakona.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje potiče iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kojem revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu podneo dana 23.07.2016. godine, sa zahtevom za isplatu iznosa od 588.216,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 14.05.2019. godine, dok je drugostepena presuda doneta 08.09.2020. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić