Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu troškova regresa

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime manje isplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od maja 2017. godine do maja 2020. godine. Pobijana odluka u delu kojim je tužbeni zahtev tužioca odbijen, zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocu naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu obračunata i isplaćena na osnovu PKU za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Repbulike Srbije i Kolektivnog ugovora tužene od 2015 – 2018. godine primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Revizijom tužioca osporava se nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka čime se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocene izvedenih dokaza a što nisu razlozi ni za redovnu reviziju prema članu 407. stav 2. ZPP, ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjavanjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Tužilac uz reviziju nije priložio drugačije odluke sudovaa, u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu u smislu potreba ujednačavanja sudske prakse.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 22.06.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 157.800,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, te da je pobijana vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković