Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud ne prihvata odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj i odbacuje je kao nedozvoljenu. Pravno pitanje je rešeno u skladu sa praksom suda, a vrednost spora je ispod cenzusa za redovnu reviziju.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2592/2019
27.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz Niša, protiv tuženih ''BB'' AD ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i „VV“ a.d. ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog ''BB'' AD ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/19 od 20.05.2019. godine, na sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog ''BB'' AD ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/19 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog ''BB'' AD ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/19 od 20.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 br. 774/17 od 26.02.2019. godine, obavezani su tuženi da tužiocu, za period decembar 2014. godine – avgust 2015. godine, na ime troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplate pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesec pojedinačno, sve na način kako je to navedeno u stavu prvom i drugom izreke. Obavezan je tuženi „VV“ a.d. ... da tužiocu, za period septembar 2015. godine - decembar 2017. godine, na ime troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesec pojedinačno, sve na način kako je to navedeno u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom petim i šestim izreke odlučeno je o troškovima postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/19 od 20.05.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi ''BB'' AD ... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate, podneta je 22.12.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić