Odluka o nezakonitom otkazu zbog tehnološkog viška nakon nezakonitih aneksa

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4167/21 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom, delu stava petog kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i u stavu šestom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava petog izreke kojim je obavezan tuženi da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu stručne spreme, znanju i sposobnostima i tužba u tom delu je odbačena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4167/21 od 02.02.2022. godine revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tuženi. Revizijom tuženog se navedena drugostepena presuda pobija u stavu prvom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakon o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok se revizijom tužioca pobija stav drugi izreke iste presude, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac i tuženi su podneli odgovore na revizije, sa zahtevima za naknadu troškova na ime sastava tih odgovora.

Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude, po izjavljenim revizijama, a u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20, 10/23-dr zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da su revizije tužioca i tuženog neosnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao ... bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 1990. godine do 15.04.2015. godine, kada mu je prestao radni odnos na osnovu osporenog rešenja od 14.04.2015. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu od 06.07.2006. godine sa pratećim aneksima, kao tehnološkom višku na radnom mestu ..., uz isplatu otpremnine. Poslednjim zaključenim ugovorom o radu od 06.07.2006. godine, tužilac je bio raspoređen na poslove ... . Sa tuženim je zaključio više aneksa ugovora o radu, tako da je do novembra 2013. godine radio na poslovima u svojoj struci po raznim sektorima i radnim jedinicima, a potom je premešten na radno mesto ... u Pogonu za ... „...“. Na osnovu aneksa broj 18 od 15.07.2014. godine tužilac je raspoređen na poslove saradnika u ..., a aneksom broj 19 na poslove saradnika u ... – ... – Službi za ..., za koje se shodno aktu o sistematizaciji poslova zahteva viša škola i svi fakulteti. Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 57/14 od 17.05.2016. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2540/16 od 08.09.2017. godine, poništen je aneks 16 ugovora o radu broj ...-... od 06.07.2006. godine, broj ...-.../.../.../.../... od 23.10.2013. godine. Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 73/18 od 04.07.2018. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3691/18 od 18.01.2019. godine, utvrđeno je da je apsolutno ništav aneks broj 17 ugovora o radu broj ...-... od 06.07.2006. godine, broj ..._.../...-.../...-... od 15.07.2014. godine. Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 12/19 od 17.05.2019. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2262/19 od 19.09.2019. godine, poništen je aneks broj 18 ugovora o radu broj ...-... od 06.07.2006. godine, broj ..._.../...-.../...-... od 15.07.2014. godine. Svi navedeni aneksi su prethodili donošenju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca.

Prema stanovištu drugostepenog suda, na osnovu ovako potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je, u potvrđujućem delu, prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ..._.../...-.../.../... od 14.04.2015. godine, jer je tom rešenju prethodio nezakonit postupak raspoređivanja tužioca (zaposlenog), imajući u vidu da je pravnosnažnim presudama utvrđeno da su nezakoniti aneksi tuženog broj 16, 17 i 18, pa vrednovanje prestanka potrebe za radom tužioca, posmatrano s aspekta radnog mesta na koje je nezakonito raspoređen ne može biti zakonito. Takođe je našao da je prvostepeni sud, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, pravilno obavezao tuženog da tužioca vrati na rad.

Međutim, prema oceni drugostepenog suda, odlukom o delu tužbenog zahteva za raspoređivanje tužioca na poslove koji odgovaraju stepenu stručne spreme, znanju i sposobnostima, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, jer je odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost iz člana 16. ZPP, pošto sud nije nadležan da raspoređuje zaposlene kod tuženog, već je to u nadležnosti poslodavca, iz kog razloga je prvostepenu presudu u tom delu ukinuo i tužbu tužioca odbacio.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 32/13, 75/14), bilo je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema odredbi člana 191. stav 1. navedenog zakona, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Imajući u vidu navedeno, prema oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, iz razloga što je tom rešenju prethodio nezakonit postupak raspoređivanja tužioca, pa stoga ni vrednovanje prestanka potrebe za radom tužioca, kao otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu, u tom slučaju ne može biti zakonito. Takođe, pravilno je pobijanim presudom, u stavu drugom izreke, ukinuta prvostepena presuda i odbačena tužba tužioca u delu kojim je obavezan tuženi da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu stručne spreme, znanju i sposobnostima, u skladu sa članom 16. ZPP, jer obavezivanje poslodavca da zaposlenog rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima stečenim radom ne spada u sudsku nadležnost, s obzirom da se izmena ugovorenih uslova rada vrši ugovorom o radu, odnosno njegovim aneksom, na osnovu saglasne volje ugovornih strana, poslodavca i zaposlenog.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da su revizije tužioca i tuženog odbijene, a da troškovi odgovora na reviziju nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, odbijeni su i zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković