Odbacivanje revizije u sporu za uplatu doprinosa za PIO

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Goran Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4217/24 od 15.04.2025. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4217/24 od 15.04.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4217/24 od 15.04.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6936/22 od 04.07.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe prema podnesku tužioca od 12.03.2024. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u ime i za račun tužioca uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa od 20.071,50 dinara u iznosima i sa kamatom navedeno u ovom stavu. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da nakon izvršenih uplata iz stava 2. izreke presude, nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, u ime i za račun tužioca popuni i podnese Prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, nakande zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa „Obrazac M4“ i Prijavu promene podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa „Obrazac M8“, za period radnog angažovanja tužioca, iz stava drugog izreke presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 218.764,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4217/24 od 15.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u drugom i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove je tražio.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca nadležnom fondu PIO, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava iz Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kod utvrđene činjenice da tuženi u utuženom periodu nije na pravilan i zakonit način obračunao i uplatio za tužioca nadležnom fondu PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose naknade za obavljeni posao ugovorene zaključenim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovnom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa (na iznose ugovorene naknade za obavljeni posao iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima) podneta je 24.05.2022.godine, a podneskom od 12.03.2024. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu iznosa od 115.694,33 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković