Presuda Vrhovnog suda o zakonitosti otkaza zbog povrede radne obaveze

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je odlučivao na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 29.11.2017. godine (sa aneksima od 18.12.2018. i 19.12.2018. godine), na radnom mestu „zastupnik za prodaju životnog osiguranja“, sa VII stepenom stručne spreme, obavljajući poslove ovog radnog mesta na teritoriji ... i ... . Tužilja je saglasno zaključenom ugovoru o radu kod tuženog bila zadužena obrascima evidencije za prodaju životnog osiguranja i elektronskim markicama. Tuženi se nije bavio konverzijom novca, ali je tužilja u više navrata trećim licima izdavala lažne potvrde o konverziji novca (od 16.09.2019. godine, 21.10.2019. godine, 20.07.2019. godine i 14.10.2019. godine i dr.), korišćenjem pravog pečata i znaka poslodavca. Usledilo je privremeno udaljenje tužilje sa rada (rešenje tuženog br. .. od 27.11.2019. godine) i upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 27.11. 2019. godine. Zbog odsustva tužilje sa rada od 19.11.2019. godine (o čemu je poslodavcu dostavila izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad), tuženi je navedene akte poslao tužilji preporučenom poštom na adresu prebivališta, ali se pošiljka vratila sa naznakom „nije tražila“ (o čemu je sačinjena službena beleška13.12.2019. godine). Nakon toga, ovi akti su objavljeni na oglasnoj tabli tuženog (od 16.12.2019. do 24.12.2019. godine), što su pratile i službene beleške tuženog. Tužilja se nije izjasnila na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Rešenjem tuženog br. .. od 13.01.2020. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 55. stav 1. tačke 1. i 21. Pravilnika o radu tuženog i tada važeće Politike upravljanja reputacionim rizikom, učinjene na taj način što je u navedenom periodu sačinjavala lažne potvrde, koje je potpisivala u svoje ime i za svoj račun, uz neovlašćeno korišćenje pravog pečata i znaka poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 55. stav 1. tačka 1. i 21. Pravilnika o radu tuženog odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj predmtnog rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu, za vraćanje tužilje na rad i naknadu štete u vidu izgubljene zarade i uplatu traženih doprinosa.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepene presude su zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Članom 180. istog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stavovi 2. i 3. ovog zakona pismenim putem upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

Odredbom člana 55. stav 1. Pravilnika o radu tuženog br. ... od 21.01.2019. godine, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos otkazom ugovora o radu u slučaju ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako se zaposleni prilikom obavljanja poslova i zadata ne pridržava pozitivnih propisa kao i opštih i pojedinačnih akata poslodavca (tačka 1.) i ako zaposleni sačini lažnu dokumentaciju ili lažne obrasce poslodavca radi postizanja određene koristi za sebe, drugog zaposlenog ili neko treće lice (tačka 21.).

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 55. stav 1. tačke 1. i 21. Pravilnika o radu tuženog učinjene njenom krivicom u vreme, na mestu i na način bliže izložen u rešenju tuženog od 13.01.2020, godine, pa joj je predmetnim rešenjem zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je tužilju pismenim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz u skladu sa obavezom iz članom 180. Zakona o radu, na koje se tužilja nije izjasnila. Kako je tužilji zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da bude vraćena na rad kod tuženog na osnovu člana 191. Zakona o radu, niti za naknadu štete u vidu izgubljene zarade.

Suprotno revizijskim razlozima, tužilja tokom postupka nije dokazala svoje tvrdnje da se na priloženim potvrdama o konverziji od strane tuženog ne nalazi njen potpis, što je bila dužna da učini shodno odredbama članova 228. i 231. Zakona o parničnom postupku. Osim toga, za zakonitost rešenja o otkazu ugovra o radu dovoljno je da je zaposleni učinio i samo jednu radnju koja čini bitan element povrede radne obaveze koja mu je stavljena na teret, što bi u konkretnom slučaju značilo da bi i samo jedna lažna potvrda o konverziji sačinjena od strane tužilje bila dovoljna za donošenje takvog rešenja (tokom postupka tuženi je dostavio 11 potvrda).

Pored toga, tokom postupka tužilja nije dokazala ni da je postupak donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu sproveden protivno odredbama Zakona o radu, imajući u vidu da je tuženi tokom postupka dostavio dokaze iz kojih se utvrđuje suprotno. Kako je, prema sadržini pismenih dokaza, dostava upozorenja na povredu radne obaveze tužilji bila nesupešna preko pošte, tuženi je pravilno izvršio dostavu upozorenja isticanjem na oglasnu tablu u skladu sa članom 185. stav 3. Zakona o radu, što ni tužilja nije sporila u tužbi (uz navođenje pogrešnih datuma stavljanja i skidanja upozorenja sa oglasne table). Pri tome, suprotno navodima revizije, tužilja je imala mogućnost da se izjasni na upozorenje o postojanju razloga za otkaz (koje je stavljeno na oglasnu tablu poslodavca 16.12.2019. godine, a skinuto 24.12.2019. godine) jer je naredbom o sprovođenju istrage od 29.12.2019. godine (u pogledu čega tužilja u tužbi takođe navodi pogrešan datum) lišena slobode tek 27.12.2019. godine (o čemu se tuženi izjasnio u odgovoru na tužbu), a koje navode tužilja potom nije osporila.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković