Rešenje o odbacivanju revizije poslodavca u sporu oko isplate otpremnine

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 617/24 od 13.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4121/19 od 25.05.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4121/19 od 25.05.2023. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 449.362,50 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 107.800,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom presudom po tužbi tužilaca-protivtuženih je utvrđenje ništavosti odredbi člana 4. sporazuma o prestanku radnog odnosa koje se odnose na umanjenje stimulativne naknade i isplata tužiocima manje isplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju, a po protivtužbi tuženog-protivtužioca je isplata na ime duga. Nižestepenim odlukama je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, dok je protivtužbeni zahtev tuženog odbijen kao neosnovan. Donete presude su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda. Revizijski sud je, odlučujući u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, izrazio pravni stav da poslodavac nije ovlašćen da umanjuje otpremninu za visinu neisplaćenog dela zajma a otpisom potraživanja po osnovu zajma zaposlenima kod tuženog, otpao je i pravni osnov potraživanja tuženog- protivtužioca prema tužiocima na ime duga. Iz ovih razloga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete je podneta 30.12.2019. godine. Tužbu su podneli tužioci koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u konkretnom slučaju za svakog od tužilaca iznosi od po 62.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost spora protivtužbe, pa kako pojedinačno tražene vrednosti glavnog zahteva ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe to revizija tuženog nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković