Presuda Vrhovnog suda o nezakonitom otkazu ugovora o radu

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tuženog da je drugostepeni sud propustio da ceni izvedene dokaze ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, koja nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima radnika u proizvodnji ... . Rešenjem tuženog od 24.10.2017. godine, tužilji je odobreno neplaćeno odsustvo u periodu od 24.10.2017. godine do 01.02.2018. godine. Tužilja nije tražila neplaćeno odsustvo, ali je zahtev za neplaćeno odsustvo potpisala jer joj je rečeno da će u suprotnom dobiti otkaz, a da ovako ima šanse da nastavi da radi. Tužilja je pre isteka vremena do kada je odobreno odsustvo, telefonom kontaktirala šeficu BB koja joj je rekla, nakon konsultacije sa VV, da dođe na posao 01.02.2018. godine, u popodnevnu smenu, što je tužilja učinila i sa koleginicama GG i DD došla u 14.00 sati na kapiju tuženog, što je evidentirano u knjigu ulaza fabrike. Navedenog dana tužilja je vodila ragovor sa VV (pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove tuženog) i ĐĐ (zaposlen u kancelariji advokata Zorana Nikolića sa kojim tuženi ima zaključen ugovor o pružanju pravnih poslova) koji su tužilji rekli da ne postoji potreba za njenim radom, da će biti proglašena tehnološkim viškom uz isplatu otpremnine, uz obavezu da potpiše izjavu kojom potvrđuje da joj je tuženi isplatio zaradu za prekovremeni rad, a u vezi radnog spora koji je tužilja vodila protiv tuženog u drugom postupku, što je tužilja odbila, nakon čega joj je saopšteno da više ne dolazi na rad kod tuženog. Tuženi je dostavio tužilji Upozorenje od 09.02.2018. godine, pred otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze zato što se nakon korišćenja neplaćenog odsustva nije vratila na posao počev od 01.02.2018. godine, što predstavlja povredu radne obaveze u skladu sa članom 103. Pravilnika o radu, zbog koga tuženi može da otkaže ugovor o radu u skladu sa članom 105. Pravilnika. Tuženi poziva tužilju da se u što kraćem roku vrati na radno mesto i opominje je da će joj, ukoliko u narednih 6 meseci učini isto nepoštovanje radne discipline, bez ponovnog upozorenja biti otkazan ugovor o radu. Tužilja se izjasnila na upozorenje 19.02.2018. godine. Rešenjem tuženog broj ../2018 od 23.02.2018. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu od 06.09.2004. godine, zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca. U obrazloženju rešenja je navedeno da tužilja od 02.02.2018. godine do dana donošenja osporenog rešenja nije dolazila da obavlja poslove predviđene ugovorom o radu, te da je utvrđeno da su se zbog nepoštovanja radne discipline propisane članom 103. stav 1. tačka 4. Pravilnika o radu od 26.01.2015. godine, odnosno odsustva sa posla u trajanju dužem od jednog dana i ponašanja zbog koga zaposlena ne može da nastavi rad kod poslodavca, stekli uslovi iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu i prestanak radnog odnosa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa zbog nepoštovanja radne discipline, s tim što je drugostepeni sud izneo druge razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Primenjujući odredbu člana 179a. Zakona o radu, drugostepeni sud zaključuje da upozorenje broj ../2018 koje je tuženi dostavio tužilji zbog povrede radne obaveze zato što se nakon korišćenja neplaćenog odsustva nije vratila na posao počev od 01.02.2018. godine, uz upozorenje da će biti otkazan ugovor o radu ukoliko u narednih 6 meseci učini isto nepoštovanje radne discipline, predstavlja opomenu uz najavu otkaza, odnosno stavljanja u izgled tužilji da će joj biti otkazan ugovor o radu ukoliko u roku od 6 meseci učini istu povredu radne obaveze – nepoštovanje radne discipline, odnosno novu a istovrsnu povredu radne obaveze. S toga za zakonitost otkazivanja ugovora o radu neophodna je ponovna povreda radne obaveze – kršenje radne discipline, a tužilja nakon dostavljanja navedenog upozorenja nije učinila novu povredu radne obaveze i nije prekršila radnu disciplinu, pa nema osnova za otkazivanje ugovora o radu za istu povredu radne obaveze – nepoštovanja radne discipline koje su sadržane u upozorenju, jer poslodavac zaposlenom za učinjenu povredu radne obaveze ne može istovremeno otkazati ugovor o radu i izreći mu neku od disciplinskih mera iz člana 179a. Zakona o radu.

Vrhovni sud nalazi da je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo i date razloge smatra pravno prihvatljivim.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ...113/17) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 180. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja kao i da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 1. i 2.).

Odredbom člana 179a. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera: 1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana; 2) novčanu kaznu u visini od 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri; 3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje da je tužilji za nedolazak u periodu od 02.02.2018. godine do 09.02.2018. godine izrečena disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu, te da je tužilji upućen poziv da se vrati na posao, da nije cenjeno ponašanje tužilje i njena krivica, da drugostepeni sud nije cenio da je tužilji otkaz dat zbog nedolaska na rad od 19.02.2018. godine do 22.02.2018. godine, i nije utvrđeno u čemu se sastoji propust prilikom donošenja rešenja, drugostepeni sud je pravilno zaključio da se nisu stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Tužilji je u upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu identifikovana povreda radne obaveze kao nepoštovanja radne discipline jer se nakon korišćenja neplaćenog odsustva nije vratila na posao počev od 01.02.2018. godine uz opomenu da će joj, ukoliko narednih 6 meseci učini isto nepoštovanje radne discipline, bez ponovnog upozorenja biti otkazan ugovor o radu, pa kako tuženi nije dokazao da je tužilja učinila novu povredu radne obaveze, to je zaključak drugostepenog suda zasnovan na pravilnoj primeni odredabe člana 179a. Zakona o radu. Drugostepeni sud se izjasnio i na istaknute navode u žalbi u odnosu na postojanje krivice tužilje za nedolazak na rad kod tuženog nakon isteka vremena do kada joj je odobreno neplaćeno odsustvo rešenjem tuženog od 24.10.2017. godine, a ovakve razloge prihvata i ovaj sud pa ih neće ponavljati.

Ostalim navodima revizije se faktički osporava utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova postupka s obzirom da tuženi nije uspeo u postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković