Presuda Vrhovnog suda o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23) - ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženig nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti po članu 407. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i ocenu dokaza, kao i primenu materijalnog prava, te postupajući u skladu sa članom 396 stav 1. i 2. ZPP ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, u datom obrazloženju presude. Povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje, po članu 407. stav 1. ZPP, ne predstavlja razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog u periodu od 01.06.2011. godine do 03.01.2019. godine obavljala rad po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme na istovrsnim poslovima. Tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog ugovorom o radu od 30.05.2011. godine na određeno vreme počev od 01.06.2011. godine godine do 30.11.2011. godine, zbog povećanog obima posla, na poslovima ... u grupi za ... poslove. Nakon toga je zaključila ugovor o radu od 28.10.2011. godine na određno vreme zbog povećanog obima posla za period od 01.11.2011. godine do 30.11.2011. godine, za obavljanje poslova ... u grupi za ... poslove, nakon čega joj je Aneksom 1 ugovora o radu produžen radni odnos do 31.05.2012. godine. Ugovorom o radu od 28.05.2012. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno radno vreme zbog povećanog obima posla počev od 01.06.2012. godine do 31.08.2012. godine, za obavljanje poslova viši referent za ... poslova u grupi za ... poslove, nakon čega joj je Aneksima ugovora o radu produžen radni odnos, prvo do 28.02.2013. godine, a zatim do 14.01.2014. godine. Ugovorom o radu od 16.01.2014. godine, tužilja je zasnovala radni odnos za obavljanje poslova radnog mesta referent za ... poslove i ... u grupi za ... poslove na određeno vreme zbog povećanog obima posla za period od 15.01.2014. godine do 04.12.2014. godine, a nakon toga ugovorom o radu od 08.12.2014. godine za period od 05.12.2014. godine do 04.06.2015. godine za obavljanje poslova viši referent za ... poslova u grupi za ... poslove, sektor za ... . Aneksima 2 i 3 tužilji je produžen radni odnos na određeno vreme, prvo do 04.12.2012. godine, a zatim do 03.06.2016. godine. Ugovorom o radu od 03.06.2016. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme za period od 05.06.2016. godine do 04.12.2016. godine, koji ugovor joj je produžen aneksom 1 i to za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odusustva sa rada radi posebne nege deteta, u skladu sa članom 187 stav 2 Zakona o radu. Nakon toga, tužilja je u period od 30.06.2018. godine do 03.01.2019. godine na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu, bila u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih, do njihovog povratka. Rešenjem tuženog od 03.01.2019. godine tužilji je prestao radni odnos zaključno sa danom 03.01.2019. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilja u periodu 01.06.2011. godine do 03.01.2019. godine, na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, obavljala kod tuženog neprekidno istovrsne poslove. Tužilja je počev od 01.06.2011. godine radila na poslovima ... u grupi za ... poslove duže od 12 meseci, pa se istekom 12 meseci i 5 radnih dana na istovrsim poslovima, dana 08.06.2012. godine, aktiviralo pravilo o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, primenom pravila iz člana 37 stav 4 Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br.24/05..54/09). U takvoj situaciji, tužilji je nezakonito prestao radni odnos zbog povratka privremeno odsutnog zaposlenog na rad, pa je kao nezakonito poništeno osporeno rešenje od 03.01.2019. godine i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižetepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 37. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), radni odnos se zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje na određeno vreme i slično, te za vreme trajanja tih potreba, a tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može da traje duže od 12 meseci (stav 1.), s tim što se pod prekidom rada iz stava 1. ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana (stav 2.). Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos (stav 4.). Prema članu 195. navedenog Zakona, odluka kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno od saznanja za povredu prava.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“,br.75/14 od 21. jula 2014. godine, a koji je stupio na snagu 29. jula 2014. godine, izmenjena je citirana odredba člana 37. Zakona o radu. Tom noveliranom odredbom, pored ostalog, je propisano da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1); da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2). Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6). Noveliranim odredbama Zakona o radu, u članu 195, propisano je da rok za pokretanje spora iznosi 60 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno od saznanja za povredu prava.

U konkretnom slučaju, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu u periodu 01.06.2011. godine do 03.01.2019. godine za rad na istovrsnim poslovma. Tužilja je u periodu dužem od 12 meseci obavljala iste poslove – ... poslovi ..., a i nakon isteka 12 meseci kontinuiranog rada na određeno vreme, i dalje je bila u radnom odnosu kod tuženog i obavljala istovrsne poslove sve do kraja radnog angažovanja 03.01.2019. godine, tako da je ukupno gledano, rad na određeno vreme u konkretnom slučaju trajao duže od 8 godina.

Imajući u vidu navedeno, da Zakona o radu koji je bio u primeni do 28. jula 2014. godine dozvoljava maksimalno ugovaranje rada na određeno vreme za period ne duži od 12 meseci, zaključivanje više sukcesivnih ugovora na određeno vreme za obavljanje istih poslova, koji sa prekidima ili neprekidno traje više od 12 meseci, predstavlja zloupotrebu prava (vršenje protivno cilju) od strane poslodavca, jer ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi poslovima privremenog karaktera zbog povećanog obima posla, sezonskim poslovima i slično, već kontinuirani rad tužilje u trajanju od više godina na istim poslovima predstavlja odraz stalne potrebe poslodavca.

Sledom iznetog, po stanovištu Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za preobražaj radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme dana 08.06.2012. godine, primenom pravila sadržanog u članu 37. stav 4 (''Službeni glasnik RS'' 24/05... 54/09), koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa, budući da je tužilja nakon kontinuiranog rada od 12 meseci, nastavila da radi kod tuženog 5 radnih dana i duže.

Činjenica da tužilja još tada nije pokrenula spor za utvrđenje da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme ne dovodi do zaključka da tužilja nije blagovremeno podnela tužbu u smislu odredbe člana 195 Zakona o radu. Ovo stoga što rok za podnošenje tužbe za utvrđenje da je radni odnos zasnovan na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme počinje da teče od dana dostavljanja rešenja o otkazu, odnosno faktičkog prestanka radnog odnosa, jer je tada vidljiva povreda prava zaposlenog. Kod navedenog, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da se rok od 60 dana za podnošenje tužbe ima računati od dana kada je tužilji radni odnos prestao dana 03.01.2019. godine, koji rok nije istekao u vreme podnošenja tužbe 08.03.2019. godine.

Neosnovano se navodima revizije ukazuje da je tuženi nakon isteka svakog prethodnog ugovora o radu na određeno vreme donosio posebna rešenja kojima je isti ugovor otkazivan, a čiji poništaj nije tražen, s obzirom na to da u smislu člana 175. stav 1. Zakona o radu radni odnos zasnovan na određeno vreme prestaje istekom roka za koji je zasnovan, pa rešenje o prestanku radnog odnosa ima deklarativni karakter, a tužilja je po isteku svakog ugovora na određeno vreme nastavljala da radi bez prekida u radu, zaključivanjem novih ugovora o radu na istim poslovima.

Kod navedenog, kako je u u konkretnom slučaju nastupila pravna fikcija prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilan odluka kojom je rešenje od 03.01.2019. godine o prestanku radnog odnosa poništeno kao nezakonito i tuženi u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu u obavezan da tužilju vrati na rad.

Neosnovano se revizijom tuženi poziva na zabranu zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava, budući da je tuženi korisnik javnih sredstava. Ovo stoga što je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, kao jedna od mera fiskalne konsolidacije, ustanovljena članom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/2013 od 16.12.2013. godine), koje izmene su stupile na snagu 07.12.2013. godine, pa se ne mogu primeniti na konkretan slučaj, s obzirom na datum ispunjenja uslova za preobražaj radnog odnosa, koji prethodi ovim izmenama.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, to je primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković