Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog neispunjenja vrednosnog cenzusa

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik BB, protiv tuženog JKP „Gradsko saobraćajno preduzeće“ Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Milovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1134/24 od 20.03.2024. godine, u sednici održanoj 24.10.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1134/24 od 20.03.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1134/24 od 20.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda Beogradu P1 5539/21 od 15.11.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih troškova ishrane u toku rada koji se isplaćuje u gotovom novcu za period od oktobra 2018. godine do marta 2021. godine isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih troškova ishrane na radu koje bi trebalo da se isplaćuju bonovima za period od oktobra 2018. godine do marta 2021. godine isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, tužba tužioca je povučena, u delu tužbenog zahteva, kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznose neisplaćenih zarada za period od oktobra 2018. godine do marta 2021. godine. Stavom četvrtim izreke, tužba tužioca je povučena u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se obaveže tužiocu da na ime naknade štete isplati iznose neisplaćenih troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od oktobra 2018. godine do marta 2021. godine. Stavom petim izreke, tužba tužioca je povučena u delu tužbenog zahteva kojim je tražio da se obaveže tuženi da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalne službe za zapošljavanje na iznose neisplaćenih zarada za period od oktobra 2018. godine do marta 2021. godine. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1134/24 od 20.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5539/21 od 15.11.2023. godine u stavu prvom, drugom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog neisplaćenog dela naknade za troškove ishrane na radu za period od novembra 2018. godine, do septembra 2021. godine, a pobijanom odlukom tužbeni zahtev tužioca je usvojen. Odluka sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca ne odstupa od sudske prakse o pravu zaposlenog na isplatu ''neto'' iznosa novčane naknade i zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, pri čemu tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke sudova u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, u toj vrsti spora dozvoljenost revizije ceni se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 07.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi iznos propisan odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora je 90.608,96 dinara pa ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iz čega sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković